Венере и Адон/Други призор
| ←Први призор | Венере и Адон: Писац: Марин Држић Други призор |
Трећи призор→ |
Овди се одкрије шена. Власи се припаду, а укажу се шес вила, које најпрво поју, пак танцају. Уто Венере божица изиде, а виле јој се клањају говорећи:
Здрава си, божице, круно свих липости,
пуно је тве лице небеске радости.
Земља се весели, куд ступа твој ступај;
гдје си ти, свак вели онди је вјечни рај!
Тобом цти пролитје, а лито род роди,
разлико и цвитје тобом се свуд плоди.
Здрава си, крипости усионе нарави!
Твојоме липости Вишњи свит објави,
тобом се сва нарав умнажа, госпоје,
објави се и Љубав од утробе твоје.
Љувени куд поглед обрне тва липос,
створи се јад у мед а дресеље у радос.
Блажен је вјечни рај који те ужива;
блажен је и цвитак тај ки твој прам одива,
и земља блажена ку плеше ступај твој
и трава зелена, краљице свих госпој;
блажен је и поглед тај ки позри твој урес.
Ото нам на свит сај тај милос дана јес!
Проспите цвијетјице, на отар ставите
мирисе, сестрице, Венеру славите;
славите, птичице, жубером слаткиме
Венере божице приславно тој име.
Пролићњи вјетрици, ако икад, узмите
мирисе ружици, мирисом пухните;
Венере божица по земљи сад ходи,
приславна краљица која Љубав роди.
Слав'те ју, дубраве, пјесни од славица,
достојна јес славе Венере божица.
Сатири, гдје сте ви, да танце водите?
Венеру свак слави, а ви санак спите!
Овди сатири дотрче говорећи:
САТИРИ
Весеље чинимо, покли нам срјећа да
да с неба видимо Венеру ми сада.
Појте сада ви пјесанце,
горске виле, а ми ћемо
по травици водит танце;
ну вас прво да чујемо.
|