Велми се поносиш кроз дике љувене

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Велми се поносиш кроз дике љувене
Писац: Динко Златарић




   

Златариц.јпг

ПЈЕСАН LXV

   Vелми се поносиш кроз дике љувене,
тер образ односиш на страну од мене;
   нит' може на ум прит што бјеже дни хрло,
ни да је све на свит створење умрло.
   Мало приј' прољетје цаптјаше у ружи, 5
друго је сад битје, лед свему дотужи.
   За сунцем слиједи ноћ, ведрину даж тјери,
ни ти нећ вазда моћ у једној стат мјери.
   Липотом украсна високо словеш сад,
нн се ћеш бит страсна с годишти изненад 10
   мраз ти ће нехарни набилит косице,
зуби ће доћ црни, и тамно прит лице.
   Кад на ту дођеш злед, тер вазмеш зрцало
и узриш њих поглед и битје остало,
   нећ ли се снебиват, да заман дни траја? 15
и добра уживат, ка може, не хаја?
   нећ ли се бољети с уздахом тужниме,
да не има памети кад бијеше на вриме?
   Тијем стани врх себе, приј' тога смишљаје,
што ће бит од тебе? Назад се луд каје.20



Цорнице.пнг

Извор[уреди]

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр.202-203, Загреб, 1899


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 407 година.