Васколик живот мој, од моје младости,
не имах вијек покој већ горке жалости.
Томуј није мој узрок, ну друзи ријет ми ће:
ово је вас прирок цјећ моје несриће.
Нут ја знам најбоље што ми је у срцу 5
и тко ми невоље сатвори срдачцу;
ма трпим с тужицом тер с јадом снебивам,
и љутом сузицом ме лице умивам;
тер чекам врјемена, једа се избавим
ода зла имена и гњијева све сасвим, 10
који ме порази и скрати му младос
и грдо све спражи, да не имам вијек радос.
Још ако моћ буду тужни јад одолит,
или се прјехуду чемеру умолит,
једа ме слободи од горке тужице, 15
и вас гнијев прихуди однесе снажице.
Јер да ме икакор слободи од јада
и тужни мој прикор погуби одсада,
не бих се вијек веће на худ гнијев тужио
и све бих несрјеће одсада забио. 20
То ли се не море тужни јад умолит,
знам да ћу и горе сузице још ронит;
тадај ћу вапити из гласа смрт прику:
не могу трпити несрјећу велику.
Ако ли још буде далеч рок од смрти, 25
знам гнијеве све худе што ме ће прије стрти;
дај нећу вапити ни ронит сузице
већ једном стрпити чемерне тужице.
Тадај ћу починут кад ме смрт раздили,
с весел'јем приминут ови свијет немили: 30
од моје младости имах све тужице
и горке жалости, ронећи сузице.
Доста.
