Узрок је вил ника да младос мâ вене

Извор: Викизворник
Узрок је вил ника да младос мâ вене
Писац: Непознати аутор
717. песма првог дела Рањинина зборника.




Узрок је вил ника да младос мâ вене
   у муках без лика цић жеље љувене.
Цић жеље љувене, и јави и у сан,
   невирна, јаох, мене скончаје болизан.
Скончаје бољезан, зач њека од госпој, 5
   ке сам роб завезан, не да ми час покој.
Не да ми час покој, не да ми час мира
   нег мукам ким није број живот мој затира.
Живот мој затира ње поглед гиздави,
   у ком се назира плам горке љубави. 10
Плам горке љубави ким, јак сниг суначце,
   растапља и трави ме тужно срдачце.
Ме тужно срдачце, ко не има индје стан
   нег у ње јур личце годиш је веле и дан.
Годиш је веле и дан да сам ње а не мој 15
   и да сам свасма дан од госпој вили тој.
Од госпој вили тој ка не има милости,
   видећи живот мој да је скончан задости.
Да је скончан задости не мари ни хаје
   него јад, жалости већма ми задаје. 20
Већма ми задаје, зач прима у радос
   видећи гди траје дни заман мâ младос.
Дни заман мâ младос, ер сцијени чâс добит,
   ер сцијени сву радос живот мој погубит.
Живот мој погубит мним друго не жели, 25
   тим се ћу сам убит, нека се весели.
Нека се весели, зашто од ње сва добра
   и она што жели срце ме тој обра.