Уздаси Мандалијене Покорнице
| Уздаси Мандалијене Покорнице Писац: Игњат Ђурђевић |
Штиоцу→ |
| Уздаси Мандалијене Покорнице, са средишњим местом у Ђурђевићеву опусу, жанровски припада барокном плачу. Подељен је у осам пјевања (уздисања), а садржава 4038 осмераца. У делу налазимо и набожну хагиографску прозу на хрватском, неколико превода и одломке драме (Јудита).
|
Госп. ВИЦЕНЦУ ЗМАЈЕВИЋУ,
аркибискупу задарскому, апостолскому
намјеснику по Сервији, Арбанији &.,
D. ИЊАЦИЈО ЏОРЏИ.
опат мелитенски, п.
Силује ме веле узрока за Вашему Присвму. и Припоштму. Господству моју Мандалијену, која из своје спиле на пространу свјетлос од свијета исходи, особито припоручит и поклонити. Ер ткому разложитије да поклоњена буде Покорница разглашена нег оному који је је и рукописану толико љубио и дô јој начин да се из притиштаонице заудуго разгласи? Ткому да се припоручи Светица, која цијећ ње горуће вјере достоја бит од Исукрста учињена, кô уписа с. Јеролим, апостолорум апостола - нег онему који и писмом и ријечи, и разумом и храбрености неоцкврњену час, облас некренуту и узвишено надименовање супроћ безобразнијем опћене цркве одметницима римској правовјерности и задарскијем дошастијем аркибискупима недобитно уздржо је? Ткому да се прида блаженица која дилеxит мултум, нег оному који толико жесток љубовник према вишњему и толико уредан настојник у божјој баштини милином од ћуди, ставности од бесједе, мудрознањем од памети и благодарности од дјеловања не само својијех подложника ну и далека и инострана срца инокупно к себи златнијем узам од држанога дуговања и повољнога доброхтјенства притеже?
Али покли ове, које Вам поклањам, кратке пјесни сасма су малахан дар и мојој жељи и Вашој достојности, прилагам све што за сад могу, то јес моје срце припожудно за вазда се Ваше звати. I покли, притегнут гласом од Вашијех изабранијех и узмножнијех крепости, одавна жељех бит од Вас пригрљен за пријатеља и слугу тер исках подобну пригоду за ту хваљену пожуду ставит у дјело, сад када уздам се да нађох што исках и да по Вашој благости заисто стећ ћу што жудјех, остаје ми толико гиздаву срећу, стечену неприставном службом, недоспјетно утемељивати. Зато молим Ваше Присвло. Припоштно. Госпво. да како сте цијећ Вашега благодарства свакому приобилни милостима, тако и мени будете заповиједима, које за најдраже милости сцијеним, ер по њима познат ћу да Вам сам у доброхтјењу, и толикијем добром наслађиват ћу се, имајући га свеђ на памети. I с овијем љубећи руке Вашему Присвму. и Припоштму. Госпву. клањам се особито.
На XX. сетембра MDCCXXVIII [а]
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Игњат Ђурђевић, умро 1737, пре 287 година.
|