Утопи се шајка, мала барка,
Пуна барка младиих дивојака.
До подне им море мировало,
По подне се у валове дало,
Све дивојке на крај испливале, 5
Само није селе Иванова.
Она виче из дубока мора:
"Ко би мене одов извадија,
Дала би му љубит лице било,
Које никад пољубљено није." 10
Мисли млада да нико не чује,
Ал' је чује од горе чобане.
Ун загрта руке до лаката
I бијеле скуте до колина,
Па се скаче у дубоко море, 15
Па извади селу Иванову.
Када је на крај извадија,
Ал' говори од горе чобане:
"Бора теби, селе Иванова,
Подај млада што си обетала, 20
Љубит лице ниси ми га дала."
Ал' говори селе Иванова:
"Бора тебли од горе чобане,
Ал' не видиш по мору морнаре,
Ругат ће се и мени и теби, 25
Да се љуби селе Иванова,
Која нигда обљубљена није.
Него, ајмо, на Сри' поља равна,
Па ти љуби колико ти драго."
Кад су дошли на сри' поља равна, 30
Ал' говори од горе чобане:
"Бора теби селе Иванова,
Подај млада шта си обетала,
Љубит лице, ниси ми га дала."
Ал' говори селе Иванова: 35
"Бора теби од горе чобане,
Ал' не видиш по пољу јунаке,
Ругат ће се и мени и теби,
Да се љуби селе Иванова,
која нигда пољубљена није. 40
Него ајмо у бијеле граде,
Па ти љуби колико ти драго."
Кад су дошли у бијеле граде,
Дивојка је у град побигнила,
I за собун врата затворила, 45
Па се пење на горње пенђере
I узима румену јабуку,
Па је хита од горе чобану.
"Ево теби румена јабука,
Па ти љуби колико ти драго, 50
Ка' ниси зна селу Иванову."
Иван Пажанин, Народне пјесме прикупљене у наше дане у Винишћима крај Трогира, Чакавска рич: Полугодишњак за проучавање чакавске ријечи, Вол. XIV Но. 1, 1986., стр. 196.
