Ускрсно је, ускрсно сур јелену крај горе[1]
I износи каноси[2] златне роге на главу.
Угледа га, сагледа тај најмлађи кнежићу,
Тад повика, поклика тај најмлађи кнежићу,
Тад повика, поклика на сестрицу Марицу: 5
»Ој сестрицо Марицо, изнес' мене рожан лук,
Изнес' мене рожан лук и стрилице перјаре,
Да устрилим стрилицом у сурога јелена,
Да убијем, сабијем златне роге са главе,
Да их носим каноси код златара Лазара, 10
Да ми кује, сакује златне чаше перјаре.
Златне ћаше перјаре, чим ћу Бога гостити,
Чим ћу Бога гостити и ту Божју мајчицу,
I ту Божју мајчицу и велику коледу!«
„Збомик за народни живот и обичаје Јужних Славена". Југ. Академија. Загреб, 1934., XXIX/2, стр. 213-228, Јоца Ћосић, »Народне пјесме (Рекаш у Румуњској)-Друго коло., стр. 215.
