[Уродила шеница билица]
Уродила шеница билица,
све од мора до Скопчића двора;
двиста жање, триста снопе веже,
мед њима је селе Скопчићева,
билон рукон златнин српон жање, 5
ваздан млада на рендићу стала
и ваздан је писме припивала,
[в] свакој писми драго спомињала:
„Драго моје, Марко Крајевића,
цвиће моје у жардину твоме, 10
залиј ми га, Марко, добро моје,
ти га залиј јутрон и вечерон,
да ми не би цвиће увенуло!"
Тој се писми нико не домишља,
него само јуба Копчићева, 15
Копчића је свога дозивала:
„О Копчићу, мили господаре,
ви не знате што ван селе има,
ваша селе мало чедо јема,
мало чедо ма је мушка глава!" 20
Али нон је Копчић говорио:
„Не губ душу, драга јубо моја,
оно није лице објубјено,
ни су оно дојке од дојења!"
Али му је јуба говорила: 25
„О Копчићу, мили господаре,
ви зовите драге селе своје
и шајте је на Дунај на воде,
а ви појте за њон на коњића,
не чин'те јој ниједног зулума, 30
вен вазмите чедо прималено,
довед'те га билон двору свомен,
нек се и ја поигрујен ш њиме."
Када је је Копчић разумио,
он дозива драге селе своје: 35
„Да ти бора, драга селе моја,
жетверицан понестало воде,
пој донеси, драга селе моја,
пој донеси, да се напиједу!"
Кад је селе брајна разумила, 40
златнин се је српон ухитила,
па 'на оде у своје коморе
и вазима видро оковано,
па 'на греде на Дунај на воде.
За њон иде братац на коњићу, 45
ка' је дошла на Дунај на воде,
меће видро на круну студенца,
па на греде под јеле зелене,
испо јел је чедо повадила,
чедо мало, ма је мушка глава, 50
па му вади дојке са нидарја,
али дите не тило сисати,
вен обрће с главон симо тамо.
Али му је мајка говорила:
„Шта не сисаш, чедо премалено, 55
вен окрећеш главу симо тамо?!"
Па му мајка јошће говорила:
„Шта се смијеш, чедо прималено,
оли видиш свога бабу Марка,
ол Копчића свога барбу драга?" 60
Грохотон се дите насмијало,
а нон се је дало погледати,
то 'на види брајна рођенога,
али јон је брајне говорио:
„Не плаши се, драга селе моја, 65
дај ти чедо на коња прида ме,
а ти вазми у видарцу воде,
па ми ајмо билон двору свомен!"
'На му даде чедо прималено,
п' онда вазме у видарцу воде, 70
па 'ни греду билон двору свомен.
Надалек ји неве угледала,
па вазимје чедо прималено:
„Дај ти чедо, одвеш ћу га двору,
ти ајд жети шеницу билицу, 75
а ја ћу се поиграват ш њиме!"
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
