Уредба о војним судовима (1944)

ВРХОВНИ ШТАБ НОВ I ПОЈ … маја 1944

УРЕДБА О ВОЈНИМ СУДОВИМА

I. УСТРОЈСТВО I НАДЛЕЖНОСТ ВОЈНИХ СУДОВА

Чл. 1 У вези наредбе Врховног штаба НОВ и ПОЈ од 8. II. 1944. г. о формацији Штаба корпуса и корпусне војне области укидају се досадашњи војни судови команди подручја и народно-ослободилачких бригада и одреда. Војно-судску власт вршиће Војни суд корпуса, Војни суд корпусне војне области и Виши војни суд.

Чл. 2 Војни суд корпуса и корпусне војне области суде за сва дјела која су уперена против ослободилачке борбе народа Југославије, против тековина и интереса те борбе, за кривична дела војних лица и ратних заробљеника – осим за дела које спадају у надлежност Вишег војног суда.

Чл. 3 Виши војни суд суди по важнијим делима ратних злочинаца и кривичним делима виших официра и генерала народно-ослободилачке војске. Одлуком Врховног штаба може Виши војни суд судити и за свако дело за које је надлежан Војни суд корпуса или корпусне војне области.

Чл. 4 Војни суд корпуса судиће по кривичним делима војника, подофицира и нижих официра свог корпуса. Овај суд судиће и за сва дела лица, на територији којом се креће и врши ратне операције, а где се бржа судска одлука покаже потребном.

Чл. 5 Војни суд корпусне војне области судиће за сва остала дела из ове Уредбе, која нису обухваћена у чл. 3. и 4. Овај суд надлежан је и за сва судјења кривичних дела војника, подофицира и нижих официра оперативних јединица у случају њиховог намерног изостајања из јединице или дезертерства. Војни суд корпусне војне области суди и за сва дела лица почињена на неослобођеној или привремено напуштеној територији.

Чл. 6 С војним лицима у погледу потсудности изједначују се и градјанска лица, која стоје у било каквом службеном односу с војском, или почине кривично дело против припадника војске или у заједници с припадницима војске, у војним пребивалиштима, на штету војних подузећа, установа или ствари, затвореници војних затвора и слично.

Чл. 7 Виши војни суд формира се код Врховног штаба НОВ и ПОЈ. Виши војни суд може имати више већа, која могу бити стална /као на пр. код Главних штабова или штаба којег корпуса/ или за поједини случај. Већа поставља Врховни штаб на предлог председника суда, који је уједно и шеф војно-судског отсека Врховног штаба. Свако веће Вишег војног суда састоји се из претседатеља и два члана. У појединим случајевима може веће имати и више чланова.

Чл. 8 Војни суд корпуса сачињавају судска већа, од којих се једно формира код штаба корпуса, а по једно код сваке дивизије. Веће се састоји из претседатеља и два члана. Војни суд корпуса може по потреби формирати судска већа и код појединих бригада, које су на самосталном задатку, одељене од дивизије.

Чл. 9 Војни суд корпусне војне области формира се код корпусне војне области. Он доноси своје одлуке у већу, који се састоји из претседатеља и два члана. Тај суд може по потреби образовати своја већа код команди подручја.

Чл. 10 Претседник војног суда корпуса је у исто време претседник Војног суда корпусне војне области. Он се стара о једнообразности судовања. Претседника замењује потпретседник. Веће војног суда корпуса при штабу корпуса сачињавају претседник суда као претседатељ, један официр штаба корпуса те један подофицир или редов. Дивизијско веће Војног суда корпуса сачињавају један официр из штаба дивизије као претседатељ те командант или заменик команданта једне од бригада и један подофицир или редов. Кад се формира веће Војног суда корпуса у бригади, претседатељ му је један официр из штаба бригаде, а чланови командант или заменик команданта једног од батаљона те један подофицир или редов. У веће Војног суда корпусне војне области при корпусној војној области улазе претседник суда као претседатељ, један официр корпусне војне области и један подофицир или редов. Подручно веће Војног суда корпусне војне области сачињавају један официр из команде подручја као претседатељ те један официр из официрског кора са територије подручја и један подофицир или редов. Пошто не постоји војно-судски отсек код корпуса, судско-административне послове Војног суда корпуса води претседник, а војног суда корпусне војне области потпретседник. У случају одласка оперативног дела штаба корпуса са своје територије, један од њих одлази с оперативним делом штаба корпуса, а други остаје у корпусној војној области. Претседника и потпретседника Војног суда корпуса поставља Врховни штаб НОВ и ПОЈ на предлог Главног штаба. Главни штаб има свој војно-судски отсек. Чланове већа Војног суда корпуса и њихове заменике као и чланове већа Војног суда корпусне војне области и њихове заменике поставља штаб корпуса. Састав ових већа доставља се Вишем војном суду. Већа суде сваки предмет самостално. Претседник и потпредседник могу претседати сваком судском већу.

Чл. 11 Свако судско веће има секретара, који треба по могућности бити стручни судац или свршени правник. Њега именује из редова лица која су проверена у осободилачкој борби војни суд, у чији састав улази веће, код кога секретар ради. Секретар помаже радити административне послове, води записник, саставља нацрт судске одлуке и има у већу саветодавни глас. II. КРИВИЧНА ДЕЛА, КАЗНЕ I ЗАШТИТНЕ МЕРЕ

Чл. 12 Војни судови суде за: а) ратне злочине, б) дела народих непријатеља и ц) кривична дела војих лица и ратних заробљеника.

Чл. 13 [б]Ратним злочинцима, били они градјани Југославије, окупаторских или других земаља, имају се сматрати: покретачи, организатори, наредбодавци те помагачи и непосредни извршитељи масовних убијања, мучења, присилног исељавања, одводјења у логоре и на присилни рад становништва, затим палежа, уништавања и пљачке народне и државне имовине; сви поједини поседници имања и предузећа у Југославији, окупаторским и другим земљама који се нечовечно есплоатирали радну снагу на присилни рад одведених људи; функционери терористичког апарата и терористичких наоружаних формација окупатора и домаћи у служби окупатора; они који су вршили мобилизацију нашег народа за непријатељску војску.[/б]

Чл. 14 [б]Народним непријатељима имају се сматрати; сви активни усташе, четници и припадници осталих оружаних формација у служби непријатеља и њихови организатори и помагачи; сви они који су у служби непријатеља ма у ком виду – као шпијуни, достављачи, курири, агитатори и слично; који су натеравали народ да окупаторима преда оружје; сви они који су издали народну борбу и били у дослуху са окупатором; сви они који се одметну од народне власти и раде против ње. Сви они који разарају народну војску или су на други начин помагали и помажу окупатора; сви они који изврше тешке случајеве убиства и пљачке и слично.[/б]

Чл. 15 У кривична дела војних лица, који услед своје теже природе, прелазе оквир дисциплинских преступа, убрајају се поред осталог: не/вршење или немарно вршење војне службе из кога извире већа штета за целину; не/испуњавање наредјења; пасивни отпор који иде на слабљење војне силе; напуштање стражарске дужности; дезертерство из народне војске; намерно уништавање борбене способности своје или другога; кварење и отудјивање војне спреме и оружја; ометање снабдевања, транспорта, пољских и осталих радова намењених за војску и народ; злоупотреба у дужности; подношење лажних извештаја; повреда чувања важне војничке тајне; не/брижљиво лечење болесника и рањеника; ширење лажне непријатељске пропаганде; разарање унутарњег јединства и борбеног расположења медју војницима; сурово поступање с народом. Војни судови суде војним лицима и за кривична дела као што су: лишење живота, телесна повреда, силовање, пљачка, крадја, превара, палеж и.т.д. Ако оваква и слична дела почине ратни заробљеници, сматраће се као дела теже природе.

Чл. 16 Војни судови изрицаће ове казне и заштитне мере: а) строги укор, б) имовинску казну /новчану, у нарави, у делу/, ц) изгон из пребивалишта, д) лишење чина односно звања, е) уклањање с положаја, ф) присилни рад у трајању од три месеца до две године, г) тешки присилни рад у трајању од три месеца до две године па и више, и х) смртну казну. Уз ове казне може суд изрећи губитак војничке части и губитак градјанске части - на одредјено време или за увек те конфискацију имовине.

Чл. 17 Казну и заштитне мере одмерује суд након брижљиве оцене према тежини дела и његовим последицама, према степену кривичне одговорности и опасности починитеља имајући у виду његову прошлост и васпитање те узимајући у обзир и остале отежице и олакшице. Више врста казни и заштитних мера могу се заједно изрећи према природи дела и починитеља. Време проведено у притвору или истражном затвору урачунава се у казну присилног рада и тешког присилног рада. [б]Кад суд изриче смртну казну, изрећи ће у пресуди уједно и губитак војничке односно градјанске части те конфискацију осудјеникове имовине у корист Народно-ослободилачког фонда у сагласности с постојећим прописима о конфискацији. Ове казне примениће суд и када у тежим случајевима изриче казну присилног рада и тешког присилног рада.[/б] Казна присилног рада, тешког присилног рада, изгон из пребивалишта и имовинска казна могу се изрећи условно за време од шест месеци до две године, па ако осудјеник током времена, на које му је казна условљена, не буде кажњен за ново кривично дело, сматраће се као да казна није ни изречена, што ће суд посебним решењем установити и по потреби објавити. III. ПОСТУПАК I ИЗВРШЕЊЕ ПРЕСУДЕ

Чл. 18 Поступак војних судова имаде бити брз и без сувишних опширности, али потпун. Ради припреме главног претреса поставиће штаб корпуса при сваком судском већу војног истражитеља /иследника/. Исто тако ће и Врховни штаб поставити судског истражитеља при сваком већу Вишег војног суда. Истражитељ води истрагу на тај начин да прикупља доказни материјал како оптужбе тако и одбране потребан за главни претрес, саслушањем окривљеног, сведока и прикупљањем осталих доказа. Истражитељ ће повести поступак на писмену или усмену пријаву ма са чије стране она долазила, или по службеној дужности. Истражитељ ће у првом реду с председатељем или најближим чланом судског већа решити питање, да ли ће се осумњичено лице задржати у притвору или истражном затвору, или не. Лица се не могу хапсити на основу непроверених података, али се могу привести ради саслушања. Приликом вршења истраге истражитељ има дужност да прикупи што тачнији материјал о кривчном делу. Кад се у току истраге покаже да је у питању злочин шпијунаже или петоколонаштва, истражитељ ће о томе одмах обавестити органа службе а заштиту народа и водити даљи поступак у споразуму с њиме.

Чл. 19 По потреби штаб корпуса поставиће иследника и код појединих бригада односно команди места, и то из лица при штабу бригаде односно команди места. Задатак је ових иследника, да одмах чим се у њиховој близини догоди кривично дело или ухвати сумњиво лице, поведу извидјаје саслушањем осумњиченог, сведока и прикупљањем осталог доказног материјала. Он ће у случају потребе над осумњиченим лицем наредити притвор. О свему хитно телефонским или писменим путем извјештава истражитеља при надлежном судском већу, од кога ће примити даља упутства за рад. Истражитељ судског већа ће у таквим случајевима наредити да се извидјаји надопуне или ће лично доћи на лице места да доврши истрагу, односно наредити да се осумњичени са прикупљеним материјалом спроведе надлежном судском већу.

Чл. 20 При саслушању окривљеног и сведока истражитељ има записничара коме диктира записник. Записник ће потписати истражитељ /иследник/, записничар и лице које се саслушава. Ако је лице неписмено ставит ће на записник отисак палца десне руке, а потписат ће га записничар, означивши то у записнику. Ако саслушавано лице не зна народни језик, употребиће се тумач који ће такодјер потписати записник.

Чл. 21 Чим се заврши истрага, саставиће се писмена оптужница и поднети са свим списима судском већу. Ако истражитељ сматра да треба истрагу прекинути, прекинуће је у споразуму с претседатељем или најближим чланом већа, а окривљенога, ако је у притвору или истражном затвору, пустити на слободу.

Чл. 22 Кад је кривична ствар дозрела за одлуку, то јест онда када је истрага завршена, војни суд ће унапред одредити рочиште /дан и час судјења/, на које ће позвати сва потребна лица. Сви чланови суда и записничар морају бити присутни за све време суђења. Претрес почиње читањем оптужнице, коју чита истражитељ. Он на главном претресу заступа оптужбу. Претресом руководи претседник већа. Претрес је усмен, а најбитнији моменти унеће се у записник о претресу, који ће након закључења расправе потписати сви чланови судског већа и записничар. Претрес је јаван, али га веће из нарочитих разлога може прогласити тајним.

Чл. 23 У случају да опужени није способан да се сам брани, суд ће му дозволити да изабере бранитеља, или ће му га се одредити.[б] Бранитељ може бити свако ко није искључен по својој моралној квалификацији.[/б] Војним лицима не могу бити бранитељ цивилна лица.

Чл. 24 Након закључења расправе веће закључује о томе, да ли је ствар зрела за пресуду или није. Ако надје да је зрела, изрећи ће осудјујућу или ослобадјајућу пресуду, а у противном случају одредиће потребне надопуне и након надопуне поново судјење.

Чл. 25 Ако веће војног суда на главном претресу установи, да је дело за које оптужено војно лице одговара дисциплинске природе, може и само донети одлуку по прописима наредбе о дисциплинској одговорности војних лица.

Чл. 26 Суд ће изрећи пресуду након тајног саветовања и објавити је оптуженом. Истражитељ неће бити присутан тајном саветовању.

Чл. 27 [б]Код установљења истине о делу и кривњи оптуженог суд није формално везан ни за каква доказна средства, већ доноси своју одлуку по слободној оцени.[/б] У записник о главном претресу унеће се и кратка садржина пресуде коју је суд изрекао с кратким битним разлозима. Сви чланови већа имају једнако право гласа. У случају да се мишљења не подударају, важи оно што закључи већина. У случају да се пресуда не донесе једногласно, веће ће саставити записник о већању, у који ће члан већа који је остао у мањини унети битне разлоге свога одвојеног мишљења. Овај записник о већању прикључиће се списима у затвореној коверти.

Чл. 28 Пресуде се изричу: “У име народа Југославије”. Пресуда војног суда корпуса и корпусне војне области на писмено састављена мора садржавати: 1/ Назив суда и имена свих чланова судског већа, записничара, тужитеља ако га има, оптуженог, бранитеља ако га има, место и време доношења пресуде и дело због ког се оптужени оптужује. 2/ Диспозитивни део пресуде, у коме ће бити тачно наведени лични подаци оптуженог, дела због којег га суд проглашује кривим, законска квалификација дела, као и казна која се досудјује, 3/ Образложење пресуде која се мора одвојити од диспозитивног дела пресуде. У образложењу ће се точно навести чињенице које је суд утврдио, као и доказна средства, која су послужила суду за стицање уверења о истинитости чињеница, на пример признања оптуженога, искази сведока /поименице којих/, документи, вештаци итд. Нарочито ваља образложити који су разлози руководили суд при оцени доказа те одмери казне и заштитних мера /отежице и олакшице/. Писмено састављену пресуду потписаће претседник већа и записничар.

Чл. 29 Кад суд изриче смртну казну, дужан је одмах пресуду са свим записницима и кратким рефератом доставити Вишем војном суду односно надлежном већу Вишег војног суда, који ће пресуду нижег суда одобрити, преиначити или укинути. Смртна казна сме се извршити тек након одобрења по Вишем војном суду. У изузетним случајевима, кад нема везе са Вишим војним судом и нема вероватности да ће се редовна веза ускоро успоставити, може веће Војног суда при штабу корпуса односно при корпусној војној области наредити извршење смртне казне и не чекајући одобрење Вишег војног суда. У таквом случају ће ипак накнадно послати спис Вишем војном суду с образложењем зашто се је тако поступило. Казна лишења чина односно звања над официрима такодјер се не може извршити пре него је одобри Виши војни суд.

Чл. 30 Смртна казна врши се стрељањем, а у нарочито тешким случајевима вешањем, одмах након примитка сагласности Вишег војног суда. О извршеној казни има се известити Виши војни суд. IV. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Чл. 31 Врховни командант НОВ ПОЈ може својом наредбом, на предлог Вишег војног суда, по војним судовима осудјена лица амнестирати, ако то заслужују, помиловати опраштањем казне у целости или њеним снижењем, покренути поступак обуставити, а ако није покренут наредити да се и не покрене.

Чл. 32 У вези с тачком 6 Наредбе Врховног штаба од 8. II. 1944. г. о формацији штаба корпуса и корпусне војне области, оне дивизије које су везане на неку територију кад успостављају војну власт онако како је то предвидјено за корпус, формираће и војни суд дивизије. Чланове тог суда именује Врховни штаб НОВ и ПОЈ.

Чл. 33 Даном ступања на снагу ове уредбе престаје важити Уредба Врховног штаба од 29. XII. 1942. г. као и остали прописи донесени на основу те Уредбе. Истим даном престаје важити и Уредба о судовима части за официре НОВ и ПОЈ. Чл. 34 Редовне месечне извештаје војно-судског отсека Врховног штаба подносиће Виши војни суд непосредно, а Војни суд корпуса и корпусне војне области преко Главног штаба.

Чл. 35 Ова Уредба ступа одмах на снагу.

ВРХОВНИ КОМАНДАНТ НОВ и ПОЈ МАРШАЛ ЈУГОСЛАВИЈЕ: Ј. Б. ТИТО в.р.

Изворник, стројопис ХДА, Загреб, 1491, 1.1.1.