Уредба о поступку за спровођење национализације најамних зграда и грађевинског земљишта (1959)

УРЕДБА О ПОСТУПКУ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ НАЦИОНАЛИЗАЦИЈЕ НАЈАМНИХ ЗГРАДА

I ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА

I ОРГАНИ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ НАЦИОНАЛИЗАЦИЈЕ

Члан 1

Органи управе за утврђивање национализације целих зграда, идеалних делова зграда и посебних делова зграда, као и за изузимање од национализације зграда и посебних делова зграда, по Закону о национализацији најамних зграда и грађевинског земљишта (у даљем тексту: Закон) су комисије за национализацију при општинским народним одборима, комисије за национализацију при среским народним одборима, комисије за национализацију при извршним већима аутономних јединица, комисије за национализацију при републичким извршним већима и Комисија за национализацију при Савезном извршном већу.

Члан 2

Комисија за национализацију при општинском народном одбору састоји се од председника, који мора бити судија среског суда или друго лице са правном спремом, и два члана, од којих је један одборник општинског народног одбора.

Претседник и чланови комисије имају заменике.

I заменик председника мора бити судија среског суда или друго лице са правном спремом, а заменик члана комисије који је одборник општинског народног одбора мора такође бити одборник општинског народног одбора.

Председника и чланове комисије, као и њихове заменике именује општински народни одбор на заједничкој седници оба већа.

Члан 3

Комисија за национализацију при среском народном одбору састоји се од председника, који мора бити судија окружног суда или друго лице са правном спремом, и два члана, од којих је један одборник среског народног одбора.

Претседник и чланови комисије имају заменике.

I заменик председника мора бити судија окружног суда или друго лице са правном спремом, а заменик члана комисије који је одборник среског народног одбора мора такође бити одборник среског народног одбора.

Председника и чланове комисије, као и њихове заменике именује срески народни одбор на заједничкој седници оба већа.

Члан 4

Комисија за национализацију при извршном већу аутономне јединице и комисија за национализацију при републичком извршном већу састоје се од председника, потребног броја чланова и секретара.

Председника, чланове и секретара комисије именује извршно веће аутономне јединице односно републичко извршно веће.

Претседник комисије именује се из реда чланова извршног већа.

Члан 5

Комисија за национализацију при Савезном извршном већу састоји се од председника, десет чланова и секретара.

Председника, чланове и секретара комисије именује Савезно извршно веће.

Претседник комисије именује се из реда чланова Савезног извршног већа.

Члан 6

Комисије за национализацију решавају по појединим стварима (чл. 20, 27, 29 и 31 ове уредбе) у већима састављеним од председника већа и два члана.

Претседник већа је претседник комисије или Члан комисије кога одреди претседник комисије.

Решења се доносе већином гласова.

Решења комисије за национализацију потписује претседник већа.

Члан 7

Комисија за национализацију при Савезном извршном већу доноси објашњења за примену Закона (Члан 56 Закона).

Објашњења се доносе већином гласова.

Члан 8

Стручне и административне послове за комисије за национализацију врше одговарајући органи управе надлежни за послове финансија.

Средства потребна за личне и материјалне расходе комисије за национализацију обезбеђују се у буџету политичкотериторијалне јединице при којој је комисија образована.

Члан 9

Органи за утврђивање национализације грађевинског земљишта и одређивање накнаде за национализоване непокретности, по Закону су органи управе општинских народних одбора надлежни за послове финансија.

II УТВРЂИВАЊЕ ПРЕДМЕТА НАЦИОНАЛИЗАЦИЈЕ

1. Утврђивање национализације зграда и делова зграда

Члан 10

У циљу утврђења предмета национализације по Закону, савет општинског народног одбора надлежан за унутрашње послове или други орган који одреди општински народни одбор објавиће јавним огласом да су сви грађани, грађанска правна лица, друштвене организације и друга удружења грађана (носиоци права грађанске својине) са пребивалиштем односно седиштем на подручју општине који су на дан 25 децембра 1958 године имали у својини на територији Југославије једну или више зграда које су Законом национализоване, или више зграда, идеалних делова зграда или посебних делова зграда него што се по Закону може имати - дужни у одређеном року поднети органу управе општинског народног одбора надлежном за послове финансија пријаву о свим зградама, идеалним деловима зграда и посебним деловима зграда, које су на тај дан имали у својини (пријава ради утврђивања предмета национализације).

Рок за подношење пријаве ради утврђивања предмета национализације одређен огласом из претходног става не може бити краћи од једног месеца нити дужи од три месеца, рачунајући од дана објављивања тог огласа.

У огласу ће се упозорити заинтересована лица да се, у смислу члана 63 Закона, за неподношење пријаве ради утврђивања предмета национализације као за кривично дело грађани кажњавају затвором до године дана, а грађанска правна лица, друштвене организације и друга удружења грађана, као за прекршај - новчаном казном до 1,000.000 динара.

Члан 11

Пријава ради утврђивања предмета национализације подноси се оном органу управе општинског народног одбора надлежном за послове финансија на чијем подручју подносилац пријаве има пребивалиште односно седиште.

Грађанин који нема пребивалиште на територији Југославије подноси пријаву оном органу из претходног става на чијем подручју има боравиште, а ако нема ни боравиште на територији Југославије, подноси пријаву било ком органу из претходног става на чијем подручју је на дан 25 децембра 1958 године имао зграду, идеални део зграде или посебни део зграде.

Правно лице које нема седиште на територији Југославије подноси пријаву било ком органу управе општинског народног одбора надлежном за послове финансија на чијем подручју је на дан 25 децембра 1958 године имало зграду, идеални део зграде или посебни део зграде.

Члан 12

Пријава ради утврђивања предмета национализације подноси се на обрасцу који пропише савезни Државни секретаријат за послове финансија.

Члан 13

Ако орган управе општинског народног одбора надлежном за послове финансија утврди да није надлежан за пријем пријаве која му је поднета, доставиће је без одлагања органу управе општинског народног одбора надлежном за послове финансија коме се по одредбама Закона та пријава имала поднети и обавестиће о томе подносиоца пријаве.

Члан 14

Орган управе општинског народног одбора надлежном за послове финансија размотриће пријаву ради утврђивања предмета национализације, па ако утврди да пријава има недостатака, оставиће подносиоцу примерен рок за отклањање тих недостатака.

Ако орган из претходног става посумња у тачност података наведених у пријави, саслушаће подносиоца пријаве и прибавиће, по потреби, податке од органа управе општинског народног одбора надлежног за стамбене послове, од земљишнокњижног суда или другог органа.

Орган управе општинског народног одбора надлежном за послове финансија поступиће по одредби претходног става и кад утврди да носилац права грађанске својине на згради, идеалном делу зграде или посебном делу зграде није поднео пријаву у одређеном року.

Члан 15

Ако на основу поднете пријаве или других прибављених података нађе да је зграда, идеални део зграде или посебни део зграде Законом национализован, орган управе општинског народног одбора надлежан за послове финансија поднеће захтев за утврђење предмета национализације.

Једним захтевом могу се обухватити само зграде и посебни делови зграда једног носиоца права грађанске својине, као и идеални делове једне или више зграда више сувласника.

Захтев се подноси у онолико примерака колико има носилаца права грађанске својине на које се захтев односи и у једном примерку више.

Члан 16

У захтеву за утврђење предмета национализације морају бити назначени, поред осталог, зграда, идеални део зграде и посебни делови зграда, за које се захтева утврђење национализације, места и улице у којима се те непокретности налазе, њихови анаграфски бројеви, име односно назив ранијег сопственика и његово пребивалиште односно седиште.

Ако се национализована зграда налази ван ужег грађевинског рејона, у захтеву се мора назначити и грађевинска парцела национализована заједно са зградом (Члан 36 Закона).

Уз захтев се мора поднети извод из земљишних књига или других јавних књига у којима се уписује својина на непокретностима, који садржи податке о тим зградама, идеалним деловима зграда и посебним деловима зграда, о земљишту на коме се они налазе, као и о својинским односима на тим непокретностима.

Ако такве књиге не постоје, уз захтев се подносе катастарски подаци.

Члан 17

Захтев за утврђење предмета национализације подноси се комисији за национализацију при општинском народном одбору на чијем се подручју налазе зграде, идеални делови зграда и посебни делови зграда на које се захтев односи.

Члан 18

Ако се захтев за утврђење предмета национализације односи на зграде, идеалне делове зграда и посебне делове зграда, који се налазе на подручју двеју или више општина, захтев се подноси комисији за национализацију при општинском народном одбору на чијем се подручју налази зграда која је национализована с обзиром на своју величину.

Ако се зграде национализоване с обзиром на своју величину налазе на подручју двеју или више општина, захтев се може поднети било којој комисији за национализацију при општинском народном одбору на чијем се подручју налази таква зграда.

Ако се у случају из претходног става једна од зграда национализованих с обзиром на своју величину налази на подручју општине на коме је ранији сопственик те зграде имао пребивалиште односно боравиште, захтев се подноси комисији за национализацију при народном одбору те општине.

Кад се захтев односи на зграде, идеалне делове зграда или посебне делове зграда, који се налазе на подручју двеју или више општина, а ниједна од тих зграда није национализована с обзиром на своју величину, захтев се подноси комисији за национализацију при општинском народном одбору на чијем се подручју налази, према оцени органа управе општинског народног одбора надлежног за послове финансија, највећи део тих непокретности, а ако се део тих непокретности налази на подручју општине на коме ранији сопственик има пребивалиште односно боравиште, захтев се подноси комисији за национализацију при народном одбору те општине.

У случајевима из претходних ставова орган који је поднео захтев обавестиће без одлагања о поднетом захтеву остале комисије за национализацију при општинском народном одбору на чијим се подручјима налази зграда, идеалан део зграде или посебни део зграде, на које се тај захтев односи.

Члан 19

Комисија за национализацију при општинском народном одбору доставиће један примерак захтева за утврђење предмета национализације ранијем сопственику.

Ранији сопственик може у року од осам дана од дана достављања захтева поднети истој комисији приговор против тог захтева, али ће се редован поступак наставити иако приговор није поднет.

Члан 20

Комисија за национализацију при општинском народном одбору којој је поднет захтев за утврђење предмета национализације спровешће јединствен поступак и донеће једно решење за све зграде, идеалне делове зграда и посебне делове зграда на које се тај захтев односи.

Ако се захтев за утврђење предмета национализације односи и на зграде, идеалне делове зграда и посебне делове зграда, који се не налазе на подручју комисије којој је поднет захтев, ова комисија донеће мериторно решење за непокретности на свом подручју, а за непокретности које се не налазе на њеном подручју истим решењем утврдиће да ли постоје услови за национализацију и то решење доставиће комисији за национализацију на чијем се подручју налазе те непокретности.

Комисија којој је достављено решење по одредби претходног става, донеће мериторно решење у погледу зграда, идеалних делова зграда и посебних делова зграда, који се налазе на њеном подручју, и то решење доставиће комисији којој је поднет захтев за утврђење предмета национализације.

Своја решења донета по одредбама претходних ставова, комисије за национализацију при општинским народним одборима доставиће ранијем сопственику, јавном правобраниоцу општине односно јавном правобраниоцу среза - ако општина нема јавног правобраниоца, као и другим заинтересованим лицима.

Члан 21

Комисија за национализацију при општинском народном одбору утврдиће да ли се ради о најамној стамбеној згради, најамној пословној згради или о посебном делу тих зграда, који се по Закону национализују, као и да ли сопственик има у својини више зграда или посебних делова зграде него што може имати по Закону.

Ако се захтев за утврђење предмета национализације односи на једну или више зграда подељених на идеалне делове, комисија ће, ради утврђивања чињеница из претходног става, прво утврдити колико зграда и посебних делова зграда отпада на идеалне делове појединих сувласника.

Пошто утврди чињенице из претходног става, комисија за национализацију при општинском народном одбору одредиће које се зграде или посебни делови зграда национализују, а које се не национализују него остају у својини њихових сопственика.

Члан 22

Комисија за национализацију дужна је испитати да ли постоји својина на посебним деловима зграде на коју се односи захтев за утврђење предмета национализације, ко су сопственици појединих посебних делова зграде, као и да ли су ти посебни делови Законом национализовани.

Ако нађе да постоји својина на посебном делу зграде и да тај посебни део није национализован, у решењу које се доноси по захтеву за утврђење предмета национализације утврдиће се да тај посебни део није национализован, под условом да се на основу решења неке друге комисије за национализацију или иначе накнадно не утврди да је тај посебни део Законом национализован.

Комисија за национализацију узеће да постоји својина на посебном делу зграде ако је таква својина уписана у земљишној књизи или у другој јавној књизи у којој се уписује својина на непокретностима, на основу прописа важећих у време уписа, или ако је основ за упис својине на посебном делу зграде стечен на основу уговора који испуњава услове из члана 70 Закона.

Члан 23

Ако је ради утврђења чињеница одређених Законом (чл. 18, 19 и 20) потребно извршити процену вредности зграде, идеалног дела зграде или посебног дела зграде, комисија за национализацију при општинском народном одбору извршиће процену путем комисије за процену општинског народног одбора.

Члан 24

После спроведеног поступка комисија за национализацију при општинском народном одбору донеће решење по захтеву за утврђење предмета национализације.

Члан 25

Решење којим се усваја захтев за утврђење предмета национализације мора садржати, поред осталог:

1) назначење зграда и делова зграда, за које се утврђује да су национализовани, уз навођење земљишно-књижних података за те зграде и делове зграда, као и за грађевинске парцеле на којима се они налазе, а ако непокретност није уписана у земљишној књизи или другој јавној књизи у коју се уписује својина на непокретностима, уз навођење катастарских података;
2) назначење грађевинске парцеле која се национализује заједно са зградом (Члан 16 став 2 ове уредбе), уз навођење земљишнокњижних података за ту парцелу;
3) назначење ранијег сопственика национализоване непокретности и његовог пребивалишта односно седишта;
4) назначење зграда, идеалних делова зграда и посебних делова зграда, за које се утврђује да нису национализовани, уз навођење података одређених у претходној тачки и назначење сопственика тих непокретности и његовог пребивалишта односно седишта;
5) назначење хипотеке и других стварних терета укњижених на национализованој непокретности, назначење лица, са његовим пребивалиштем односно седиштем, у чију је корист уписана хипотека, или други стварни терет, као и одредбу о брисању тих терета;
6) одредбу о томе да ли се дуг за који је била уписана хипотека преузима и ко га преузима, или по том дугу и даље остаје у обавези исти дужник;
7) одредбу о томе да се непокретност за коју се утврђује да је национализована има уписати у земљишне књиге као друштвена својина, као и одредбу о томе да се својина на посебним деловима зграде за коју се утврђује да су национализовани може уписати у земљишне књиге.

У погледу посебних делова зграде за које се утврђује да су национализовани или да нису национализовани, у решењу о утврђивању предмета национализације морају се, поред земљишнокњижних и катастарских података (став 1 тач. 1 и 4 овог члана), назначити и други подаци потребни да би се својина на тим посебним деловима зграда могла уписати у земљишне књиге, а нарочито се морају назначити улица и кућни број зграде, положај који ти посебни делови имају у згради и број просторија сваког посебног дела.

Члан 26

Правноснажно решење о утврђењу предмета национализације служи као основ за упис зграде и делова зграде, који су национализовани, као друштвене својине у земљишне књиге, односно као основ за упис својине на зградама, идеалним деловима зграда и посебним деловима зграда који нису национализовани, као и за брисање хипотеке и других стварних терета.

Члан 27

Против решења о утврђењу предмета национализације које је донела комисија за национализацију при општинском народном одбору може се изјавити жалба комисији за национализацију при среском народном одбору.

Против решења донетог по жалби из претходног става не може се водити управни спор (Члан 57 Закона).

2. Оцена законитости и правилности решења комисије за национализацију

Члан 28

Своја решења о утврђењу предмета национализације комисија за национализацију при среском народном одбору дужна је без одлагања доставити комисији за национализацију при извршном већу аутономне јединице, односно комисији за национализацију при републичком извршном већу, комисија за национализацију при извршном већу аутономне јединице - комисији за национализацију при републичком извршном већу, а ова комисија - комисији за национализацију при Савезном извршном већу.

Исто тако, комисија за национализацију при општинском народном одбору дужна је доставити комисији за национализацију при среском народном одбору своја решења о о утврђењу предмета национализације против којих није изјављена жалба.

Члан 29

Претседник комисије за национализацију при извршном већу аутономне јединице има право по својој иницијативи или по претставци странака или других заинтересованих лица, а дужан је на захтев покрајинског односно окружног јавног тужиоца или јавног правобраниоца аутономне јединице, на седници те комисије изнети на решавање сваку ствар коју је комисија за национализацију при општинском народном одбору или комисија за национализацију при среском народном одбору мериторно решила.

Претседник комисије за национализацију при републичком извршном већу има право по својој иницијативи или по претставци странака или других заинтересованих лица, а дужан је на захтев републичког јавног тужиоца или републичког јавног правобраниоца, на седници те комисије изнети на решавање сваку ствар коју је комисија за национализацију при општинском народном одбору или комисија за национализацију при среском народном или комисија за национализацију при извршном већу аутономне јединице одбору мериторно решила.

Председник Комисије за национализацију при Савезном извршном већу има право по својој иницијативи или по претставци странака или других заинтересованих лица, а дужан је на захтев савезног јавног тужиоца или савезног јавног правобраниоца, на седници те комисије изнети на решавање сваку ствар коју је мериторно решила било која друга комисија за национализацију.

Ако против решења комисије за национализацију при општинском народном одбору није изјављена жалба, претседник комисије за национализацију при среском народном одбору има право по својој иницијативи, а дужан је на захтев среског јавног тужиоца или среског јавног правобраниоца, на седници ове комисије изнети на решавање сваку ствар коју је комисија за национализацију при општинском народном одбору мериторно решила.

Претставка или захтев за решавање по одредбама претходних ставова може се поднети у року од три месеца од дана доношења решења којим је ствар мериторно решена.

У истом року претседник комисије може, сагласно одредбама ст. 1-4 овог члана, по својој иницијативи изнети на решавање ствар која је мериторно решена.

Члан 30

При доношењу решења по одредбама претходног члана, комисија за национализацију цени законитост и правилност мериторног решења о утврђењу предмета национализације.

Решењем донетим по одредбама претходног члана комисија за национализацију може према својој оцени законитости и правилности мериторног решења о утврђењу предмета национализације то решење поништити или изменити.

Решење донето по одредбама претходног члана доставиће се странкама, другом заинтересованом лицу које је поднело претставку, односно јавном правобраниоцу или јавном тужиоцу, ако је поднео захтев.

Ако претседник комисије којој је поднета претставка нађе да нема места изношењу ствари пред комисију на решавање, или ако комисија нађе да нема места поништењу ни измени мериторног решења, неће се доносити никакво решење по одредбама претходног члана, него ће о томе претседник комисије обавестити подносиоца претставке односно захтева.

Члан 31

Против комисије за национализацију којим је поништено или измењено решење комисије за национализацију (чл. 29 и 30 ове уредбе) може се изјавити жалба, и то против решења комисије за национализацију при среском народном одбору комисији за национализацију при извршном већу аутономне јединице, односно комисије за национализацију при републичком извршном већу, против решења комисије за национализацију при извршном већу аутономне јединице комисије за национализацију при републичком извршном већу и против решења комисије за национализацију при републичком извршном већу Комисије за национализацију при Савезном извршном већу.

Жалба може изјавити странка, друго заинтересовано лице које је поднело претставку да се ствар изнесе на решавање, односно јавни правобранилац или јавни тужилац, на чији је захтев ствар изнета на решавање.

Жалба се може изјавити у року од 15 дана од дана доставе решења.

Против решења донетог по жалби, не може се водити управни спор (Члан 57 Закона).

3. Утврђивање национализације грађевинског земљишта

Члан 32

Решење о утврђењу национализације грађевинског земљишта, осим земљишта које се национализује заједно са зградом (Члан 16 став 2 ове уредбе), доноси се на основу одлуке среског народног одбора о утврђењу ужег грађевинског рејона, потврђене од стране републичког извршног већа, орган управе општинског народног одбора надлежан за послове финансија.

Орган из претходног става доноси заједничко решење о утврђењу национализације за сва земљишта из претходног става која се налазе у границама ужег грађевинског рејона, а може, по потреби, донети и посебна решења за поједина земљишта.

Решењем из претходног става не може бити обухваћено земљиште које се не налази у границама ужег грађевинског рејона одређеним одлуком среског народног одбора, потврђеном од стране републичког извршног већа.

Члан 33

У решењу о утврђењу национализације грађевинског земљишта мора бити назначен број сваке земљишне парцеле наведен у земљишној књизи.

У погледу земљишне парцеле која није уписана у земљишној књизи, у решењу ће се назначити катастарски подаци.

Члан 34

Кад донесе заједничко решење о утврђењу национализације грађевинског земљишта, орган управе општинског народног одбора надлежан за послове финансија објавиће огласом на табли општинског народног одбора и на други уобичајени начин да је такво решење донето.

Свака странка и друго заинтересовано лице може у канцеларији општинског народног одбора разгледати то решење.

Свака странка и друго заинтересовано лице може у року од 30 дана од дана истицања огласа изјавити против тог решења жалбу органу управе општинског народног одбора надлежном за послове финансија, уколико се то решење односи на жалиоца.

Жалба не задржава извршење решења.

Против решења донетог по жалби може се водити управни спор.

Оглас којим се објављује решење о утврђењу национализације грађевинског земљишта мора садржати, поред осталог, назначење дана кога је тај оглас истакнут на општинској табли, назначење ужег грађевинског рејона у коме су национализована земљишта, као и саопштење да се то решење може разгледати у одређено време и да се против њега може изјавити жалба у року од 30 дана од дана истицања огласа.

Члан 35

По истеку рока за жалбу одређеног у претходном члану, орган управе општинског народног одбора надлежан за послове финансија доставиће решење о утврђењу национализације грађевинског земљишта надлежном среском суду ради уписа друштвене својине на земљиштима назначеним у том решењу.

Срески суд донеће решење којим ће одредити да се за сва та земљишта изврши земљишнокњижни упис по одредби претходног става, осим за она земљишта за која се утврди да не спадају у ужи грађевински рејон.

Решење донето по претходном ставу, срески суд објавиће истицањем на судској табли.

Свака странка и друго заинтересовано лице може у року од 15 дана од дана истицања решења на судској табли, изјавити жалбу против тог решења уколико се оно односи на жалиоца.

III ИЗУЗИМАЊЕ ОД НАЦИОНАЛИЗАЦИЈЕ ЗГРАДА I ДЕЛОВА ЗГРАДА

Члан 36

Ранији сопственик може поднети комисији за национализацију при општинском народном одбору захтев да се изузму од национализације и да му се оставе у својини зграде и посебни делови зграда, који се по Закону изузимају од национализације и остављају у својини ранијим сопственицима.

У захтеву поднетом по претходном ставу, ранији сопственик дужан је назначити решење о утврђењу предмета национализације ако је ово већ донето, зграде и посебне делове зграда, за које захтева да се изузму од национализације и да му се оставе у својини, као и разлоге за тај захтев.

Ако захтева да му се уместо стана у национализованој згради да у својину стан који користи у другој згради у друштвеној својини ( Члан 19 Закона), ранији сопственик мора назначити у захтеву, поред осталог, место, улицу и број зграде у којој се налази овај стан, као и број, врсту и величину његових просторија.

Члан 37

Захтев по претходном члану ранији сопственик може поднети у приговору против захтева за утврђење предмета национализације ( Члан 19 ове уредбе), а може га поднети и доцније, али најдоцније у року од три месеца од дана ког му је достављен захтев за утврђење предмета национализације.

Рок из претходног става продужује се за време за које ранији сопственик није био у могућности да поднесе захтев, али највише још за три месеца.

По истеку прописаног рока ранији сопственик не може ставити такав захтев.

Члан 38

Захтев за изузимање од национализације подноси се комисији за национализацију при општинском народном одбору која је донела решење по захтеву за утврђење предмета национализације.

Члан 39

После спроведеног поступка комисија за национализацију при општинском народном одбору којој је поднет захтев за утврђење предмета национализације донеће решење по том захтеву.

Ако би се имала изузети од национализације зграда или посебни део зграде, који се не налази на подручју комисије којој је поднет захтев, ова комисија ће донети решење којим ће само утврдити да постоје услови за изузимање од национализације те зграде, односно посебног дела зграде.

То решење комисија из претходног става доставиће комисији за национализацију при општинском народном одбору на чијем се подручју налази зграда, односно посебни део зграде, за које је тим решењем утврђено да постоје услови за изузимање од национализације.

Комисија којој је достављено решење по одредби претходног става, донеће решење о изузимању од национализације зграде или посебног дела зграде, за које је достављеним решењем утврђено да постоје услови за изузимање од национализације.

Члан 40

Решење којим се усваја захтев за изузимање од национализације мора садржати, поред осталог:

1) назначење дана ког је ранијем сопственику достављен захтев за утврђење предмета национализације, као и назначење дана ког је поднет захтев за изузимање од национализације;
2) назначење зграда и делова зграда, који се изузимају од национализације, на начин да се те зграде могу уписати у земљишне књиге, односно да се ти делови зграде могу уписати у земљишне књиге као посебни делови зграде;
3) назначење да ли се изузима од национализације стан у национализованој згради ранијег сопственика, или му се даје у својину стан у другој згради у друштвеној својини у коме он станује;
4) назначење вредности стана који се подносиоцу захтева даје у својину у другој згради, као и вредност стана који би му имао припасти у национализованој згради;
5) назначење законских разлога из којих су зграде и делови зграде изузети од национализације.

Члан 41

Решење о изузимању од национализације зграда и посебних делова зграда служи као основ за упис својине у земљишне књиге на тим зградама и посебним деловима зграда.

Члан 42

Изузетно, по захтеву о изузимању од национализације зграда и посебних делова зграда може се решити истим решењем којим се решава по захтеву за утврђење предмета национализације, ако је то целисходно и ако се тиме не успорава доношење решења по захтеву за утврђење предмета национализације.

Члан 43

Одредбе чл. 23, 27, 28, 29, 30 и 31 ове уредбе сходно се примењују и у поступку за изузимање од национализације зграда и посебних делова зграда.

IV ОДРЕЂИВАЊЕ НАКНАДЕ ЗА НАЦИОНАЛИЗОВАНЕ НЕПОКРЕТНОСТИ

Члан 44

Поступак за одређивање накнаде ранијем сопственику за национализоване непокретности покреће се после правоснажности решења комисије за национализацију о утврђењу национализације зграда и делова зграда и решења о изузимању од национализације зграда и делова зграда, односно после правоснажности решења органа управе општинског народног одбора надлежног за послове финансија о утврђењу национализације грађевинског земљишта.

За поступак по претходном ставу надлежан је у првом степену орган управе општинског народног одбора надлежан за послове финансија на чијем се подручју налази национализована непокретност.

Члан 45

Поступак за одређивање накнаде спроводи се по службеној дужности.

Комисија за национализацију при општинском народном одбору дужна је, ради спровођења тог поступка, доставити органу управе општинског народног одбора надлежном за послове финансија правоснажна решења о утврђењу национализације зграда и делова зграда.

Члан 46

Првостепени орган надлежан за одређивање накнаде прибавиће податке о висини станарине која се на дан ступања на снагу Закона плаћала за национализовану зграду или посебни део зграде (Члан 42 Закона) и о проценту који је на тај дан плаћен ранијем сопственику на име дела станарине (Члан 44 Закона), утврдиће висину станарине која би се плаћала за национализовану зграду или пословну просторију кад би се користиле као стамбене просторије (Члан 45 Закона), век трајања зграде или посебног дела зграде, ако посумња да је тај век краћи од 50 година (Члан 43 Закона), као и друге чињенице потребне за одређивање висине накнаде.

На основу тако спроведеног поступка, орган из претходног става донеће решење о накнади.

Члан 47

Решење о накнади мора садржати, поред осталог:

1) назначење решења комисије за национализацију о утврђењу национализације зграде и посебних делова зграда, односно решења органа управе општинског народног одбора надлежног за послове финансија о утврђењу национализације грађевинског земљишта;
2) назначење национализоване непокретности и места где се она налази;
3) назначење ранијег сопственика национализоване непокретности;
4) назначење плодоуживаоца, ако је на национализованој непокретности укњижено право плодоуживања;
5) назначење износа станарине за национализовану зграду или део зграде, ако се ради о национализацији таквих непокретности;
6) назначење вредности национализованог земљишта, ако се ради о национализацији земљишта;
7) назначење укупног износа накнаде, висине појединих отплата на име накнаде, дана од кога отплате теку, као и у којим се временским размацима плаћају;
8) назначење облика накнаде и начина њеног измирења;
9) назначење лица коме се накнада има исплатити;
10) налог у погледу измирења накнаде.

Решење о накнади има снагу извршног наслова.

Члан 48

Против решења о накнади донетог од стране органа управе општинског народног одбора надлежног за послове финансија не може се изјавити жалба нити се може водити управни спор.

Ранији сопственик национализоване непокретности и општина на чијем се подручју та непокретност налази могу у року од 30 дана од дана доставе решења о накнади поднети захтев да суд утврди накнаду.

По захтеву за утврђење накнаде решава у ванпарничном поступку срески суд на чијем се подручју налази национализована непокретност на коју се захтев односи.

Против првостепеног решења среског суда може се изјавити жалба окружном суду у року од 15 дана од дана доставе решења.

Правоснажно судско решење о накнади замењује решење које је донео орган управе општинског народног одбора надлежан за послове финансија.

V ПРЕЛАЗНЕ I ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 49

За Законом национализоване зграде за које не постоји орган друштвеног управљања, орган управе општинског народног одбора надлежан за стамбене послове спровешће изборе за кућне савете, односно предузеће мере ради одређивања органа друштвеног управљања.

До избора кућног савета односно одређивања органа друштвеног управљања, орган управе општинског народног одбора надлежан за станбене послове одредиће једног од станара зграде из претходног става који ће том зградом управљати са овлашћенима органа друштвеног управљања.

Члан 50

Свака страна у уговору о отуђењу зграде, идеалног дела зграде, посебног дела зграде или грађевинског земљишта може поднети комисији за национализацију при општинском народном одбору на чијем подручју има пребивалиште односно седиште захтев ради утврђења да се тим уговором не онемогућује национализација таквих непокретности (Члан 71 Закона), односно да непокретности које су предмет таквог уговора нису национализоване (Члан 73 Закона), ако те чињенице нису већ утврђене решењем донетим по чл. 25 или 40 ове уредбе.

У захтеву се морају назначити непокретности које су предмет уговора, као и све зграде, идеални делови зграда и посебни делови зграда, које су уговорне стране имале у својини на дан закључења уговора.

По том захтеву комисија за национализацију при општинском народном одбору доноси решење којим утврђује да ли се уговором онемогућује национализација, односно да ли је непокретност која је предмет уговора национализована.

Члан 51

За пријаве ради утврђивања предмета национализације, претставке, захтеве и жалбе комисије за национализацију, као и за поднеске и радње у вези са земљишнокњижним уписима одређеним на основу Закона и на основу ове уредбе не плаћају се никакве таксе.

Члан 52

У поступку регулисаном овом уредбом примењују се одредбе Закона о општем управном поступку, ако овом уредбом није што друго прописано.

Члан 53

Овлашћује се савезни Државни секретаријат за послове финансија да, поред обрасца пријаве ради утврђивања предмета национализације (Члан 12 ове уредбе), пропише обрасце и за друге правне радње које по Закону и по овој уредби предузимају странке и друга заинтересована лица, као и судови и други органи.

Члан 54

Као дан престанка комисија за национализацију, осим Комисије за национализацију при Савезном извршном већу, сматра се дан кад су поједине комисије завршиле рад, а када дан престанка комисије за национализацију која није завршила рад до дана ступања на снагу ове уредбе, сматра се тај дан.

Комисија за национализацију при Савезном извршном већу престаје са радом даном ступања на снагу ове уредбе.

Решења по нерешеним жалбама и представкама поднетим против решења комисија за национализацију и по нерешеним захтевима за обнову поступка окончаног решењем комисије за национализацију, донеће Савезни секретаријат за финансије.

Ако поништи решење комисије за национализацију, Савезни секретаријат за финансије уступиће предмет општинском органу управе надлежном за послове финансија као првостепеном органу.

У случају из става 3. овог члана даљи поступак спроводи се по општим прописима.

Решење Савезног секретаријата за финансије којим се одбија или одбацује жалба или представка против решења комисије за национализацију, сматра се као решење донето у другом степену.

Члан 56

Ова уредба ступа на снагу даном објављивања у „Службеном листу ФНРЈ“.

Види још

• Закон о национализацији најамних зграда и грађевинског земљишта (1958)

Извори

• Уредба на сајту Дирекције за реституцију Републике Србије
• „Службени лист ФНРЈ“, бр. 4/1959, 53/1960, 8/1964 и 1/1965.