* * *
Умрло од љубави једно за другим
Овце пасе Јелина дивојка,
с њоме пасе Иване чобане.
Кад је био Иван за женидбу,
онда јој је Иван говрио:
»О Јелено, драга душо моја, 5
ја ћ' те просит, оћеш поћи за ме?«
А она је њему говорила,
да ће питат своје миле мајке,
оће ли је она дати xа њ'га.
Кад је она мајци долазила, 10
овако је мајци говорила:
»Мене проси Иване чобане,
оћеш ли ме дати за Ивана?«
А мајка је њојзи говорила:
»Ја ћу тебе дати за бољега, 15
за бољега и богатијега.
Иван ништа јадан не имаде:
он ти пасе овце по планини!«
Тад заплака љепа дивојка,
па се она поврати Ивану: 20
»Не да мајка о том помислити,
а камо ли о том говорити!«
А онда је Јела говорила:
»А ти проси моју братућеду,
братучеду Мандину дивојку, 25
од мене је и виша и липша
и бијелим рувом богатија!«
»Нек је она и виша и липша
и бијелијем рувом богатија,
али кад ми она није драга." 30
Не може јој атор учинити,
проси Манду њену братучеду,
просио је, па је испросио.
Кад ли прође петнаест дана,
иду свати прико поља равна, 35
као звизда прико неба сјајна,
ал говори Јелина дивојка:
»Да си мене дала за Ивана,
сад би оно моји свати били,
моји били, са мном пролазили!« 40
Свати Манде мимо двор прођоше,
а дозивље Јелина дивојка:
»Мајко моја, заболи ме глава,
а од срца да душа изађе!
Дај ти мени од сандука кључе, 45
да ја тражим себи ликарије!«
Привари се длвојчина мајка
и даде јон кључе од сандука;
нег не тражи себи ликарије,
већ узимље два златна гајтана, 50
па ји веже себи око врата,
па с’ обиси, жалосна јој мајка!
Кад }е мајка ћерци улазила,
притргла је два златна гајтана,
па је копа путу на раскршће, 55
куд ће проћи Ивини сватови.
Кад су туда свати пролазили,
међу собом они говорили:
»Кад смо јуће овда пролазиии,
ово гребље нисмо налазили!« 60
Од тога се нико не надаше,
већ се нада Иване чобане,
па је Сватин 'вако бисидио:
»Ајте наприд, господо сватови,
Ја ћу с' овде богу помолти!« 65
Када су га свати послушали,
оста Иван на Јелине гребу;
над њин атоји, сам се себе боји.
А кад свати дошли близу цркве,
невиста је плачно говорила: 70
»О дивере, мој десни прстене,
стид је мене у те и гледати,
камо ли ти, душо, говорити!
Ди је мени Иван ђувеглија,
с киме ћу се ја млада винчати?« 75
Тад се свати назад повратише:
када Иван на Јелину гребу,
мисле они да је занимио,
а Иван се душон раздилио.
Кад то виде господа сватови, 80
до Јелине Иву укопаше,
на дну ногу воду навратише:
ко је гладан, нек јабука јиде,
ко је жедан, нека воде пије.
Бог убио и старо и младо 85
кад раставља и мило и драго,
сапела га божја десница,
убила га Марија дивица!
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
ПЈЕСМЕ, КАЗИВАЧИ I ВАРИЈАНТЕ ПЈЕСАМА
Радошић, 22. V 1965 Казивала Мара Марковић рођ Богдан. рођена у Главлцама. Стара 83 годлне. Неписмена. Сељакиња.
Публициране варијанте: Вук Ст. Караџић, Српске народне пјесме Књ. I итд. Бр пјес.: 342 (из Сиња), 343 (нијо означено откуда је). 344 (исто); Исти. Српске народне пјесме, књ V, Биоград, 1896. (Државно издање) Бр. пјес.: 653 (није означено одкуда је). 654 (исто) и 655 (исто); Ф. С Кухач, Јужнословјенске народне попијевке, Књига IV, Загрцб, 1881, бр. пјес. 1532 (Биечићи, Далмација); Н Андрић, Хрватске народне пјесме Књ. V. Загреб, 1909 Изд МХ. Бр. пјес. 170 (Розданик, Пожешка жупанија). 171 (оток Шипан), 172 (Сутјеска, Босна), 175 (Стари Јанковци, Славонија) и 177 (Сплит); Г. Гесеманн, Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци—Београд, 1925. Пјес. бр: 65 негдје Из Хрватске); О Делорко, Златна јабука, II књ Хрватаких народних балада и романца Загреб, 1956. Бр пјес: 44 (Олиб, Далмнцаја).
Рукописне варијанте: Б. Гргић, Народне пјесме из околице Имотске Даимација) 1881 МХ бр. 181 Пј. бр.: 91 (Цраб). Ј. Безић, Музички фолклор Сињске крајине, Текстови, 1955. ИНУ бр 762. Бр пјес.: 97 (Радошић), нешто мало другачија варијанта исте казивачице као и у мом избору. Временска разлика записа око пет мјесеци. Пјесма у избору је записана 22. V 1965, а ова њезина иначица 16. X исте године.
Референце
Извор
Олинко Делорко, Народне пјесме Сињске Крајине (Пјесме традиционалног садржаја), Народна умјетност: хрватски часопис за етнологију и фолклористику, Вол. 5 и 6 Но. 1, 1967., стр. 130-131.
