У тој чрној гори
жарки огењ гори:
окол њега стоји
тех дванајст јунаков.
Једен змед њи вели: 5
»Мени бу вумрети,
с тога света прејти,
Богу рачун дати.
Копајте ми јаму
при светом Ивану, 10
на пушку глибоку,
на сабљу широку,
онде покопајте
моје грешно тело,
вани остављајте 15
моју десну руку.
За њу привежујте
мога вранца коња,
нек се коњић плаче,
гда се љуба не ће.« 20
Коњић захрзује,
љуба заплакује.