Нередно дни твоје потлачи смртни стрил
Ка срца и моје душе си бољи дил;
Зач бијеше правије, што заман свеђ желих,
Да умрен ја прије, ки прије рођен бих...
Ево, јаох! Вјечни сан прије реда ти искуси,5
А мени бољезан чини бдит у тузи.
Болест је свеђ са мном тер или дан бива,
Или нас ноћ тамном копреном покрива,
Мој се дух свеђ мучи цијећ трудне спомене,
Да се ти разлучи за вазда од мене.10
Не здржи вас свит сај несрећи мојој лик,
Ну ми је мањи вај што није дуг мој вик.
Кратки су моји дни, а тому јес биљег,
Прије реда што мени по власијех мете снијег,
Што снага скраћена још гине с немира15
Ки ми прије вримена из тила дух тира.
Мени је тим само разговор и помоћ.
Да имам ја тамо за тобом брзо доћ.
Можебит вишња влас по својој милости
Саставит буде нас у вјечној свјетлости.20
