У смрт господина Савка Мишетића Глушца

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
У смрт господина Савка Мишетића Глушца
Писац: Динко Златарић





     Ни умро, живе сад, и жив ће бит у вик
ГЛУШАЦ ки родни град прослави Дубровник;
     јер ошад свит ови ки тужан толи јес,
учињен би нови грађанин од небес,
    и што су прије били његови кратци дни, 5
сад су се створили неумрли и вјечни.
    Он сада свијетли рај ужива з драгом вил'
без које на свит сај нигда ни миран бил.
    А пјеснем његовим меу нами неће моћ
завидос, право дим, ни вриме врха доћ, 10
    пјеснем ке спијеваше с толиком радости,
да мјесто сеј наше просвијетли задости;
    тер му ће жива час на свијету прибиват
чим сунце врху нас и звијезде буду сјат.



Извор[уреди]

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр. 157, Загреб, 1899


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 407 година.