У смрт госпође Кате Џонкове Руљичић Писац: Динко Златарић
У СМРТ ГОСПОЂЕ КАТЕ ЏОНКОВЕ РУЉИЧИЋ
Хрло ти радости свјетовне, јаох! мину,
а трпе жалости и никад не гину.
Гиздава она вил пусти дух, која моћ
имаше у дан бил обратит мрклу ноћ,
тач свијетал иђаше из очи ње пламен 5
прид којим гораше љувено тврд камен.
Прислатки ње говор замукну већ у вик,
ки бијеше разговор и тузи свакој лик.
Стамнивши огруби сваки прем наш украс;
Љубав с њом изгуби оружје и сву влас; 10
разум, час и липос и дика свит ође;
и хвала и крипос под земљу с њом пође;
паче ју чини прит краљ вишњи у двор свој
и звијезду сатворит најсвјетљу хтје у њој.
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр. 162, Загреб, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
