У први цвијет моје младости драг украс Писац: Динко Златарић
ПЈЕСАН CXXXV
У први цвијет моје младости драг украс
гиздаве госпоје сву над мном стече влас,
срце ми посвоји и у злат вез стави,
а душу опоји небеском љубави.
Тај час ки обратих к ње лицу мој поглед, 5
притворен други бих и други слидих ред.
Мом виду зда крипос изврсна ње гизда,
да може зрит липос ка стоји врх звизда.
Тада ми врх свега лијепа вил омили,
која ме вишњега слидит пут усили, 10
и дâ знат јер хвале и славе све на свит
кратке су и мале, ни могу дуго бит.
Отада ошад ја што љуби и слиди
пун ташта весеља народ ки не види,
уживам радости ке вријеме не хара, 15
далече горкости свјетовних привара.
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр.246-247, Загреб, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
