Од куда истјече златоглав Аполо,
и сај свијет обтјече сваки дан у около,
туј једна гора јес највиша,од свита,
које врх до небес висином дохита,
и на врх теј горе јес један двор од згар 5
да се изрит не море на сај свијет љепша ствар;
ер је вас од злата сазидан врх стијења,
продзори и врата од драга камења;
келомне виде се туј чудне висине,
ке већма свијетле се нег' сунце кад сине, 10
од модра дзафина, њека од румена
јак пламен рубина, њека од зелена
изврсна змералда, а њеке биле се
од бистра кристалда, на далек свитле се,
а њека види се дијаманта од бијела, 15
да нигдар вијек ниј' се љепша ствар видјела.
Свака се лиската, капителе имају
и базе од злата, јак сунце ке сјају.
На далек види се ода свуд тај лијеп двор,
ки већма свијетли се, нег' сунце иза гор.20
Јоште тај види се сребрн врли од двора,
ки већма свијетли се нег' сунце врх гора.
Има међу остале ствари од вриједности
од сребра све скале причудне свјетлости.
Види се врх врата од перал вијенчац свит,25
у кому од злата у писму мош видит:
„Ово је славан стан пјеснивац, ки бише,
на свијету глас славан и частан добише,
у ком ће прибиват с весељем без труда
и радос уживат тја дери до суда; 30
а пак ће душе њих поћ у рај небески,
гди је веле блажених, гди је двор анђелски".
Пјеснивац велик број дано ми би видјет,
кијех никад језик мој не може прибројит,
од веле језика, који су под небом,35
туј ће стат до вика сви с Божјом наредбом,
ки бјеше на сај свијет слава, час и дика
од славна, могу ријет, града Дубровника.
Шишмундо Влаховић туј бјеше, дум Мавар,
Дум Џоре туј Држић, Андрија туј златар, 40
ки заче и рече у њеки славан глас
Јеђупку с ке стече по смрти славу и час.
Туј бјеше славни он Никола Дмитровић,
и Никола Живон и Марин мој Држић,
и туј Мажибрадић Шуљага Мароје, 45
Михо Моналдовић зачиње и поје;
туј Лила, ки пјесни спијеваше у вас глас
од славне љувезни, с кијех доби славу и час;
туј Савко Мишетић зачиње í поје,
и Мавро Бурешић, у слави сви стоје; 50
с вијенцом ловорике сваки њих на глави
за урес и дике туј стоје у слави,
с весељем дни трају. Рањина туј ће доћ,
кога сви чекају, када да вишња моћ,
кад ође ови свијет, ки је трудан задости, 55
туј се ће веселит у мирној радости
Бендевиш Савко пак и Франо туј Бурине (сиц),
достојан од њих свак ловорне теј круне.
