У плач се обраћа разговор слатки мој Писац: Динко Златарић
ПЈЕСАН LXII
У плач се обраћа разговор слатки мој,
покли вил одвраћа инамо позор свој
и каже смртни гњив у дилу свакому
с кијем дахти супротив слузи прије драгому.
Тер што јур честит бих врху све младости, 5
сад цвилим изван свих у љутој жалости.
Не уфам већ видит мили смих проћ мени,
ком њекад завидит могаху блажени.
Завидник мене мом животу омрази
и ричју лаживом до душе порази. 10
Ну ако истина не може с химбом стат,
неће се кривина дуго моћ вјероват.
Остаће лаж прика на лажи њеки дан,
и знат се до вика да сам бил послушан.
Ја видит нећу тој, зао немир ки ме тре, 15
већ сконча живот мој, срце се подире
Гледаће ље дружи, и гди још госпоја
жали ме и сузи, да јој прав умрих ја.
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр.200, Загреб, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
