У кнешком двору често орисе,[1]
I над орисе тај сив голубе,
I угледа га тај млад кнежићу
I повика ми на сестру Мару:
»Ој сестро Маро, изнес'дер мене! 5
Изнес'дер мене лука рожана,
Лука рожана, стриле перјаре,
Да си устрилим тог сив голуба.«
Ал прогуча му тај сив голубе,
Ал прогуча му и проговори: 10
»Нисам ти птичак за устриљање,
Већ сам ти анђел од Бога послат
Свуда по свиту по свети црква,
По свети црква и манастира.
Свуда је здраво тер је весело. 15
I овди дођо и овди падо,
Овди је здраво тер је весело,
Здраво богато с билом пшеницом,
С билом пшеницом, вином црвеним,
С вином црвеним, здрављем, весељем!« 20
„Збомик за народни живот и обичаје Јужних Славена". Југ. Академија. Загреб, 1934., XXIX/2, стр. 213-228, Јоца Ћосић, »Народне пјесме (Рекаш у Румуњској)-Друго коло., стр. 218-219.
