У бриме од зоре отворих очице:
цафтиху све горе цвитком од ружице,
вила т' га беријаше бијелијема рукама,
тер винчац вијаше русијема косама.
Јелинка позира надалек стојећи, 5
тер сузе утира срдачцем тужећи:
"Мој Боже од љубави, у ком је сва милос,
ти мене добави да не имам усилос!"
