У Линдару лип самањ
|
Напомена
Опет један чисто истарски угођај. Рефрен смо оставили иза сваког стиха, јер би пјесма без њега много изгубила.
Варијанте из разних публикација те истарских рукописних збирка
1. Др. К. Штрекељ, »Словенске народне песни«. II., Љубљана, 1900—1903., бр. пјесме: 1716 (»Тичица зове љубицо к љубему«). Почетни стих: »Јабика се поточила«. Пјесма је из Пољан од Калпе. У овој пјесми налазе се само поједини стихови, који сличе некима у примјеру нашег избора. Ево их:
До њега је девет гор,
и десети зелен бор,
за њ привезан вранац коњ.
На вранцу је седелце...
У осталим дијеловима пјесма је друкчија.
2. Бонифачић Рожин, ркп. ИНУ 118, стр. 30. Изврсна варијанта, због тога је на овом мјесту доносимо читаву:
Пасали смо поли дол,
видели смо зелен бор,
под њим везен бели коњ,
златном уздом поуздан
и з мисецом поткован.
3. Ибид., бр. 2. Почетни стих: »У Линдару лип самањ«. Такођер успјела варијанта.
4. Ибид., бр. 60. Почетни стих: »Надрасол ми је«.
5. Делорко, ркп. ИНУ 69, бр. 53. Преносимо је због особите успјелости:
Зресал је, зресал зелен бор,
господину баш прид двор,
за њег је вежен били коњ,
кога ми јаше млад јунак,
који ми носи прстен злат.
6. Ибид., бр. 77. Почетни стих: »У Линдару лип самањ«. Само почетак пјесме.
7. Ибид., бр. 106. Почетни стих: »Усрид Линдара града«. С посебним вјеројатно модемизираним свршетком.
8. Ибид., бр. 107. Почетни стих: »У Линдару ми граду лип самањ«.
9. Делорко, ркп. ИНУ 98, бр. 72. Почетни стих: »У Линдару лип самањ«. Успјела варијанта.
10. Ибид., бр. 104. Почетни стих: »Зрасал ми је, зрасал ми је бор зелени«.
11. Францетић, ркп. ИНУ 239, бр. 27. Почетни стих: »Зрасла је јелва висока«. Другачији завршетак него у осталим, горе наведеним варијантама.
12. Ибид., бр. 128. Почетни стих: »Зрасал ми је зелен бор«. Такођер успјела варијанта.
13. Матетић-Роњгов, нот. ркп. ИНУ 165, бр. 28. I ову доносимо у цјелини због њене успјелости:
У Линдару лип самањ,
на њин ми је зелен бор,
за њ ми је привезан један коњ,
златним је седлом уседлан,
на њин јаше млад јунак.
Пред њин стоји дивојка,
у руки држи башелак.
Дала га је јунаку,
јунак се је насмијал.
Трећи стих би био бољи, а и правилнији, без ознаке »један« за коња.
14. Таш, ркп. ИНУ 81, бр. 12. Почетни стих: »Зресал, зресал зелен бор«.
Референце
Извор
Истарске народне пјесме, уредио, написао увод и прозумачио Олинко Делорко, Институт за народну умјетност, Загреб, Народно стваралаштво Истре, књига 2, 1960., стр. 61-62.