Три птирице припјевале,
Једна не пјева.
Питале је другарице.
„Што ти не пјеваш?"
Прођте ме се, другарице, 5
Казат ћу вам ја:
Мене мајка једну има,
Да ме и неима!
Па је мене старом дала,
Да јој тугујем. 10
Да је мене младу дала,
Да јој царујем!
Кад ја пођем, да с умијем,
Мени стар неда:
„Неиди Анко, неиди душо, 15
Видит ће те млад.“
Кад ја пођем у ђулбашћу,
Мени стар неда:
„Неиди Анко, неиди душо,
Љубит ће те млад." 20
Кад ја пођем у род мајци,
Мени стар неда:
„Неиди Анко, неиди душо,
Одвест ће те млад."
Кад ја пођем, да с’ обучем 25
Мени стар неда:
„Неиди Ауко, неиди душо,
Љубит ћу те ја.“
Прострите му покрај ватре,
Нек се ваљушка; 30
Сварите му кото каше,
Нек се наједе;
Извадте му црне очи,
Нек ме не гледа;
Повадте му биеле зубе, 35
Нек ме не гризка;
Одрижте му биеле руке,
Нек ме не грли;
Одрижте му биеле уши,
Нек ме не слуша. 40
Хрватске народне пјесме и приповиедке из Босне, сакупио и на свиет издао Камило Благајић, У Загребу. У комисионалној наклади академијске књижаре Лав. Хартмана (Кугли и Деутсцх). Тисак дионичке тискаре. 1886., стр. 30-31.
