Трагична љубав
Два се млада од малахна љубу,
од малахна тер и до велика,
Млади Омер с Неринон дивојкон,
ал не тише Омерова мајка,
да се жени с Неринон дивојкон, 5
него ћеркон Ага Асанага.
Омер ми је мајки говорио:
»Брзо ћеш ме оженити, мајко,
црнон земљон и травон зеленон,
ма не ћеркон Ага Асанага, 10
она вишја и од Нере лишја
и бољега рода и племена,
ма ни она мом сарцу угодна,
како Нере, ’на моја дивојка.«
Па подиже лулу и танбуру 15
и на раме зелене доламе,
па се шеће к Нерини дивојки.
Ту ми Омер позловољан шташе,
ал говори Нерина дивојка:
»А Омере, драга душо моја, 20
ча си тако круто позловољан,
ход Омере, љуби ку с’ доселе!«
Ма је Омер Нери говорио:
»Ој Нерино, драга душо моја,
брзо ће ме оженити мајка 25
црнон земљон и травон зеленон,
ма не ћеркон Ага Асанага,
она ј’ лишја и од тебе вишја
и бољега рода и племена.
ма ни она мом сарцу угодна, 30
како ти си, драга душо моја!«
Па подиже лулу и танбуру
и на раме зелене доламе
и се шеће билон двору свому,
кад је доша билон двору свому 35
то у двору липо коло игра
најспридња је мајка Омерова,
с липом ћеркон Ага Асанага.
Омер ми је мајки говорио:
»Брзо ћеш ме оженити, мајко, 40
црнон земљон и травон зеленон,
а не ћеркон Ага Асанага!«
Зато мајка нишће не хајаше,
на силу их бише оженила,
на силу их бише затворила. 45
Кад је било нико доба ноћи,
нико доба около поноћи,
то говори Омер дите младо:
»О дивојко насуђење моје,
кад се јесан на те намиријо, 50
подај мени дивит и артију,
да напишен једну књигу дробну,
ку ћу сада мајци оставити,
јербо ћу ти јунак приминути.«
Па напише једну књигу дробну. 55
»Сад те молин, дивојћице млада,
да не цвилиш у двору мојему,
докле била зора не забили,
и Даница траке не пропусти,
да се моја мајка не пробуди, 60
нити мајка, нит браћа рођена,
нити с њима млађахне сестрице.«
Ту рич ’зусти и душицу пусти.
Кад је била зора забилила
и Даница траке пропустила, 65
проплакала млада дивојчица.
Аи говори Омерова мајка:
»Ну, Омере, осахле ти руке,
кад не љубиш немој ни млатити!«
Ал говори млада дивојчица: 70
»Не кун, мајко, Омера свог сина
не млати ме Омер, дите младо,
него круто насуђење моје,
Омер ти је на ложници мртав.
Ево теби једна књига дробна, 75
ку ти ноћас Омер оставија,
у тој књиги овако ти пише:
»Сад се, мајко, наужи весеља,
а ви, браћо, писан напивајте,
а ви, сестре, кола наиграјте! 80
Нег те молим, мила мајко моја,
да ми најдеш четири носача
и четири млада нашијавца,
не нос'те ме куд се мртви носе,
већ ме нос’те уз Нерине дворе, 85
да 'на види моје мртво тило,
је ли мртво како ј’ живо било!«
Кад је мајка ричи разумила,
брзо најде четири носача
и четири млада нашијавца, 90
па говори Омерова мајка:
»Ево сте ми, четири носача,
и четири млада нашијавца,
не нос'те га куд се мртви носе,
већ га нос’те уз Нерине дворе.« 95
Нерина је на пенџеру стала,
мајку своју она ј’ дозивала:
»О старице мила моја мајко,
ево мени липа кита сватов,
приправи ми прилипога дара, 100
с кин ћу млада свате даровати!«
Мајка ми је Нери говорда:
»Можеш, хћерце, боље погледати,
немој ми се преварена најти!«
Она ј’ млада боље погледала, 105
мајку своју потом дозивала:
»Ајме мени, моја мила мајко,
није ово липа кита сватов,
већ ми носе Омера мртвога,
пусти мене на врата од двора, 110
да ја видин Омерово тило,
је ли мртво како ј' живо било.«
Мајка ми је Нери говонла:
»Појди, Нере, барзо ми се врати,
немој ми се преварена најти!« 115
Нера иде на врата од двора,
па говори Нерина дивојка:
»Ево сте ми, четири носача,
и четири млада нашијавца,
калајте ми Омера мртвога, 120
да ја видим Омерово тило,
је ли мртво како ј’ живо било?«
Калаху јој Омера мртвога,
она му се меће око врата:
»О Омере, душо моја драга! 125
Црне очи, ча ме не гледате,
како сте ме гледале у мајке
и у моје и у твоје, душо;
мила уста, ча ми не пивате,
како сте ми пивала у мајке, 130
и у моје и у твоје, душо;
биле руке ча ме не грлите,
како сте ме грлиле у мајке,
и у моје и у твоје, ђушо;
лаке ноге ча ми не играте, 135
како сте ми играле у мајке,
и у моје и у твоје душо!«
Трипут му је целове подала,
а четрти мртва уза њ пала.
Млаји брате стар’јега погједа: 140
»Видис, брате, велике љубави
од нашега брата и невисте!«
Скупа су и' младе покопали
Омера су црикву закопали,
а Нерину уз врата од црикве, 145
на Омеру зњихла је наранжа,
на Нерини црвена јабука;
кад младићи на мису ходили
младићи су наранже тргали
а Омеру покој називали: 150
»О Омере, покојна ти душа,
кад си липу наранжу згојио,
да је млади ми сада тргамо,
твојој ђуши покој називамо!«
Кад су младе на мису ходиле, 155
оне с младе јабуке тргале,
младој Нери покој називале:
»О Нерино, покојна ти душа,
кад си липу јабуку згојила,
да је младе ми сада тргамо, 160
твојој души покој називамо!«
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
