од које образ бил занесе срце свим?
Је ли вил из горе? али је ка смама?
јер живот мој море ње личца с косама.
Руко[м] ме не теза ни за ме помене,
вину ме завеза, што позри на мене; 5
да ласно звир може ухватит оволи,
чему би, мој Боже, хрти тер соколи?
Затој се свак чувај славне ње љепости,
јер мени зада вај љувеном крјепости;
тер може наук сад свак вазет од мене 10
тко се је бљусти рад од жеље љувене.
Тко је ова, бога дил рецте ми, да ју вим
19
Погледом својим предобија срца.
Тко је ова, бога дил рецте ми, да ју вим,
од које образ бил занесе срце свим?
Је ли вил из горе? али је ка смама?
јер живот мој море ње личца с косама.
Руком ме не теза ни за ме помене, 5
вину ме завеза, што позри на мене;
да ласно звир може ухватит оволи,
чему би, мој боже, хрти тер соколи?
За тој се свак чувај славне ње лиепости,
јер мени сада вај љувеном криепости; 10
тер може наук сад свак вазет од мене,
тко се је бљусти рад од жеље љувене.
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр.10-11, Загреб, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
