Тко хоће липости анђелске све видит Писац: Марин Држић
Тко хоће липости анђелске све видит
Тко хоће липости анђелске све видит,
од ове младости на лице ктјеј позрит,
погледом ка слатким заноси срце свим:
руси су ње прами сунчана уреса,
ким младос замами и срца њих свеза,
нека је вас вик свој свак сужан и роб њој;
свитље су ње очи, ким срце ме рани,
нег звизда с источи, која се узбани
прид сунцем врх гора, кад свитла сја зора;
а кад рич медену тко буде ње чути,
сву радос љувену у срцу оћути,
којом се на свит сај окуша вјечни рај;
а кад смих весели отвори, у тај час
ина се не жели под небом већа слас;
горко се дресел'је ствара у весел'је;
кад ступа ње ступај, Диана свак би мнил
приславна да је тај госпоја бијелих вил;
љувено толикој узноси урес свој;
а била љувена кад сврне сва лица,
на којих румена тај цафти ружица,
с зороме, свак рече, прид сунцем истјече.
Блажена и трава блажено и цвитје
и, ки га саздава, блажено пролитје,
куд липос ње ходи и танце изводи;
ма блажен свасма тај може се зват врх свих
како ки вјечни рај ужива у вишњих,
кому у дар дала јес ње љубав свој урес.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Марин Држић, умро 1567, пре 457 година.
