Тко годи је први био,
Ки изнађе сликовати
Људски живот бојној рати
Веле зно је и умио.
У боју је множ превара5
I запрека и засједа,
I свак позна и свак гледа,
Како ови живот вара.
Час покоја ни'е мира,
Свеђ је у боју одор худи:10
Кад се рађа, човјек труди,
Када живе, кад умира.
Множ витеза и множ слуга
Бој нескладни често губи,
А дуг живот наш погуби15
Оца, сина, кума и друга.
Од војске се војска страши
I у свако преда доба,
А свијет и пут и худоба
Непријатељи свеђ су наши.20
У бијењу се спрва чује
Бубањ, трубља, свијетли све се,
Стијег и перје простире се,
Ну све скори пак свршује;
У животу перја прше25
I стијегови таште части,
Бубњи буче охоласти,
Ну све то смрт у гроб сврже.
Од размирја крвавога
Када и која сврха бит ће,30
А тко, када доживит ће,
Нитко не зна изван Бога.
Војевању и завади
Опће често наслиједити
За умрле поразити35
Куге удесне и зли глади;
А наш живот често друже
I ш њим заједно опће доћи
Злоби, гријеси и немоћи
I од тијела и од душе.40
Тием је истина да се бије
Ткогод живе на сем свијети,
Јер војеват и живјети
Није ствари приличније.
