Тко год чисту љубав слави,
вазми паому и коруну,
и копрену цвиетја пуну,
тер на ови ками стави;
ангјеоска за ч уреса 5
под њим лежи вил скровена,
ка за сај свит одлучена
не би, нег' ли за небеса.
Тврди мрамор прах покрива
оди виле теј гиздаве, 10
а ње душа вјечне славе
ме'у блаженим гори ужива.
Ах! путниче, рад милости,
вазда поли ти сузами
кадгод прогјеш, ови ками, 15
ки ње сдржи славне кости.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
