Телал виче по Херцеговини:
„Ко ј’ у кога ноћас на конаку,
Нек не иде рано са конака:
Утекла је пашина робиња
I одниела по пашина блага, 5
По пашина, пола ћехајина,
I одвела хата из подрума
I на њему врата од дуката,
I одниела сахат из њедара,
I одвела Мују хазнадара, 10
I одниела чедо из бешике.“
Сустигли је пашини низани,
Па је младу наопако вежу,
Па је воде паши у авате.
Њојзи паша тихо проговара: 15
„Сто однесе пола мога блага,
Пола мога, пола ћехајина?
Што одведе хата из подрума,
I на њему врата од дуката?"
— Благо носим, нек имам што трошит, 20
Дјога водим, да се не уморим,
Сахат носим, да се не одосним,
Мују водим да сама не ходим,
Чедо носим, да се разговорим.
Хрватске народне пјесме и приповиедке из Босне, сакупио и на свиет издао Камило Благајић, У Загребу. У комисионалној наклади академијске књижаре Лав. Хартмана (Кугли и Деутсцх). Тисак дионичке тискаре. 1886., стр. 18-19.
