Текле су ми рите[1] од Сибиња града,[2]
I по њој ми плују танке шајке лађе.
У њи осиђају црни огранчићи.[3]
I њи сагледале Сибињке дивојке,
I њима говоре црни огранчићи: 5
»Што нас ви гледате, Сибињке дивојке,
Било нам је лице у штиту писано,
Црне су нам очи у мак саковане,
Биле су нам руке у зид зазидане.«
„Збомик за народни живот и обичаје Јужних Славена". Југ. Академија. Загреб, 1934., XXIX/2, стр. 213-228, Јоца Ћосић, »Народне пјесме (Рекаш у Румуњској)-Друго коло., стр. 225-226.