Теби се дах у дар и нијесам веће мој

Теби се дах у дар и нијесам веће мој
Писац: Динко Златарић

ПЈЕСАН CXX

   Теби се дах у дар и нијесам веће мој,
ни ћу бит никадар, госпоје од госпој.
   У твому хотјењу облас је сва моја,
дати мир жудјењу, и срећа свакоја.
   Ни би ти имала вољу туј ни дјело 5
процијенит од мала, нег пријат весело,
   нег држат од сцине за зламен велике,
покле ти знат чине што могу тве дике,
   гди силе чловика слободу оставит,
а теби до вика слугом се поставит. 10
   Јер истом твој поглед сваки труд наплаћа,
одгони сваку злед, плач у смијех обраћа,
   тер веће на служби желим ја твојој бит,
нег с другом у дружби обладат вас сај свит.

Извор[уреди]

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр. 238, Загреб, 1899

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.