Тебе сам врх свијех вил ке слову љепотом

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Тебе сам врх свијех вил ке слову љепотом
Писац: Динко Златарић





Златариц.јпг

ПЈЕСАН CXXII

   Тебе сам врх свијех вил ке слову љепотом
госпоју поставил над мојим животом,
   да т' будем на послух вијеран роб у служби,
докле ми с тијелом дух прибива у дружби.
   Из твога излази позора тај сладос, 5
да на свит поблази чловика за радос.
   Нисам се прихинил овако да ја мним,
прав сам суд учинил и њим се охолим.
   Ни се ћу покајат, да обрах живот вас
на службу потрајат славећи тај украс. 10
   Јер дража ниједна ствар не може на сај свит
од тебе икадар на мисал мени прит.
   Ти с; моја сва дика и моја разблуда
и плата велика и покој свих труда,
   тер засве да свуд грем слидећ тве ступаје, 15
вик те се не можем наситит гледаје.



Извор[уреди]

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр. 239, Загреб, 1899


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 407 година.