ГЛИУВЕНО дотекох к вили ка ме стриља Писац: Џоре Држић
ГЛИУВЕНО дотекох к вили ка ме стриља
* * *
5
Тамну смрт смишљаје ај ли послидњи суд,
Мнози праве да је с муком најгори труд.
Од мнозих довоље добро да тој слушам,
Ну оној знам боље сам што свак час кушам.
Хуђи труд не видим од жеје љувене 5
Дил ке моћно блидим, ар ми живот вене
Без мире дан и ноћ моћно ј' ве' мучећи,
Одронив ми сву моћ и вас вид сузећи.
Ни само тој мени, ну је свим ки ћуте
Удорац љувени по разлике путе. 10
Кростој би свим боље тамну смрт пријати,
Не од своје воље љувен закон знати.
Без броја јер свак час љубав мука има,
А смрт под један глас за мал хип труд прима
Ка је смрт ина ствар нер једном издахнут 15
Тер пријат огњен дар јак дубак усахнут?
Не ћутим болости ни муке свитовне,
Ни нидне жалости у срцу јадовне,
А љубав на сај свит вас је труд пакљени
Свим ки желе живит у слави почтени. 20
Кростој мудри праве, да сваке младости
Хрло се избаве љувене лудости.
Извор
Стари писци хрватски, књига 33, Џоре Држић: Пјесни љувене, страна 45, Југосалавенска академија знаности и умјетности, Загреб 1965.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.