Тамну ноћ свак жуди да мирно почива
свитал дан тко труди и с муком прибива.
Поваздан јур служу у труду стојећи,
а кад ноћ садружу, дочекам труд већи;
тере сам тамностив нада све створен'је 5
и веома жалостив кроз горко трпјен'је.
Зач вазме свак покој а мисли остави
нег само живот мој ки служи љубави;
свак вазме почиват тамну ноћ, кад буде
и птица припиват пјесанцу забуде; 10
а ја плач и тужбу и желно цвилити,
за вирну му службу почну сам вапити,
зовући да милос оћути госпоја
која се за липос славити достоја;
тер да се спомене од моје младости 15
у жељах ка вене без ниједне радости.
