Тако ми младости, госпоје од госпој,
за твојом радости вас вене живот мој;
за твојом љепотом мени је све цвилит,
мени је [с] животом сила се раздилит.
Мени је за љубав за твоју умрити, 5
која ми, дим управ, срце ће подрити.
Сва ми су скончана, нер само што тужим,
ако два сончана тва лица не здружим;
ако ја урес твој не видим у мој крил,
од кога, јес овој седам лит, ношу стрил, 10
тер се хтих љувено у жељах уморит,
не хтећи скровено ме срце отворит.
Ну толик веће јад не могох одолит,
тер ти се, круно, сад одлучих помолит:
даруј ми за радос твој образ прилијепи, 15
ако ћеш да младос моја се покријепи;
ако ћеш жељна смрт да ме се одрече,
која ме како хрт јелинка затјече,
коју сам у муках желећи пожуђу,
желећи у руках да ти се поблуђу.20
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
