Тач јељен не тужи с наљепом устриљен

Тач јељен не тужи с наљепом устриљен
Писац: Непознати аутор

824. песма првог дела Рањинина зборника.

* * *

Тач јељен не тужи с наљепом устриљен
   јак верно ки служи пак пође уцвиљен,
зач му се у срцу бољезни понове,
   да себи сам смрцу вапије и зове,
кунући тој вриме, они дан, час и хип 5
   када чу тве име и види образ лип.
Паче је прî камен, право се говори,
   ере вас у пламен о[д] туге не гори.

                  Доста.