Сврћи се коло спјеваје,
Не гледај тужна на ме,
Весеље гледат слава је,
Ну радос сад ни за ме.
Гласно спивају блажени 5
С ким стоји мирна свитлос,
Тер весељем урешени
Ки 'мају рајску милос.
Ја у жалости прибивам,
У дне тер ноћи тужим, 10
Болости мê не добивам,
Кроз ку јур вину сузим.
О, Боже, ки лише снизиш,
Тер им сву придаш тамнос
А смиљене узвисиш 15
I даш им рајску славнос,
Разумî сад ме цвиљење,
Јада највеће грче,
Тер удил' ми тве смиљење,
Ар ми били дан смрче. 20
Ер ино, мој Боже,не умим,
Разми се теби тужит,
I мом срцу не разумим,
Жалости ли ће служит.
Теј, Боже, ожали младости, 25
Цић ких ме срце цвили,
Тер оддил' их од радости
С ком су свој живот свили.
Ах, коли желе раздилит
Му душу с мојом вилом, 30
Гњивно т' ме хоће уцвилит
Како небеском стрилом.
Не изгубив љубав праву,
Нећу им туј дат јакост,
Да не изгубим сву славу 35
А не добудем горкост.
Извор
Стари писци хрватски, књига 33, Џоре Држић: Пјесни љувене, страна 47-48, Југосалавенска академија знаности и умјетности, Загреб 1965.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.
