Сврћи се, коло, спијеваје,
не гледај тужна на ме;
весел'је гледат слава је,
ну радос сад нî за ме.
Гласно спијевају блажени, 5
с ким стоји мирна свитлос,
тер весел'јем урешени
ки имају рајску милос.
Ја у жалости прибивају,
у дне тер ноћи тужим, 10
болости ме добивају,
кроз које вину сузим.
О Боже, ки лисе снизиш
тер им сву придаш тамнос
а смиљеније узвисиш 15
и даш им рајску славнос,
разумиј сад ме цвиљен'је,
јада највеће[г] грче,
тер удил' ми тве смиљен'је,
ар ми били дан смрче. 20
Ер ино, мој Боже, не умим
рази се теби тужит,
и мом срцу не разумим
жалости ли чије служит.
Тим, Боже, ожали младости 25
цић ких ме срце цвили,
тер одил' их од радости
с ком су свој живот свили.
Ах, коли желе раздилит
му душу с мојом вилом; 30
гнивно т' ме хоће уцвилит
како небеском стрилом.
Не изгубив љубав праву,
нећу им туј дат јакост,
да не изгубим сву славу, 35
а не добудем горкост.
