Свијетла мâ крунице, молим те љувено,
укаж' ми тве лице гдигодир скровено;
ер мени срдачце умире крози те,
свијетло ме суначце, желећи лице тве.
Јоште кад позрем ја, видим те сједећи, 5
утечеш брзо тја јак птица летећи.
Ништар с' не дресели, видјећеш брзо тој,
цвијете мој весели, бити ћу брзо твој.
Не познаш по мени, свијетло ме суначце,
јер много ја желим видјети тве личце? 10
Затој ме не мори толико, ружице,
са мном проговори за рајско тве лице;
јер мени срдачце јур цвили дан и ноћ,
видећи, суначце, гди мене нећ помоћ.
Молим те, ружице, озри се на мене, 15
јер блиједи ме лице видећи туј тебе.
