Сви се венци вену
|
Напомена[уреди]
Варијанте из разних публикација те истарских рукописних збирка[уреди]
1. Фр. Курелац, »Јачке или народне песме простога и непростога пука хрватскога по жупах шопрунској, мошонској и железној на Угрих«. Загреб, 1871., бр. пјесме: 365. Почетни стих; »Туге моје туге, всаки дан сте друге«. Ванредна варијанта. Пјесма је из Петрова Села.
2. А. Шеноа, »Антологија пјесничтва хрватскога и српскога«. Матица Хрватска, Загреб, 1876., стр. 13 (»Туга«), Почетни стих: »Туге моје туге«. Пј'есма је из Градишћа.
3. »Хрватске народне пјесме што се пјевају по Истри и Кварнерских отоцих«. Трст, 1879.. бр. пјесме: IV, II. диел (»Заборављена дјевојка«). Почетни стих: »Тамна ноћ је јурве«. Пјесма је с отока Крка. Уистину само неки стихови ове подуље пјесме сличе по којем стиху наше варијанте и то су ови:
Да би сузе моје
на камен падале,
камен би се распа,
а срце не море.
I у овој се крчкој пјесми говори о вијенцу, као и у примјеру нашег избора.
4. »Зборник за народни живот и обичаје Јужних Славена«. Југ. Академија. Загреб, 1957., XXXIX, стр. 256 (Иво Јардас, »Каставштина«). Почетни стих: »Тужна младост саки дан на мање«.
5. Јардас, ркп. ИНУ 170, бр. 6. Почетни стих: »Лепа младост наша«. Фрагмент.
6. Карабаић, нот. ркп. ИНУ 146, бр. 69. Почетни стих: »Сви ветри пушите«. Само други дио пјесме налик нашем примјеру.
Референце[уреди]
Извор[уреди]
Истарске народне пјесме, уредио, написао увод и прозумачио Олинко Делорко, Институт за народну умјетност, Загреб, Народно стваралаштво Истре, књига 2, 1960., стр. 76-77.