Свети Петар ’ре в рај

---

[Свети Петар ’ре в рај]

Свети Петар ’ре в рај,
и ва рајско веселит.
За њим гре његова мат:
»Почекај ме, синко мој,
ја грен с тобу в рај, 5
и ва рајско веселит.«
»Не морете ви поћ с ману в рај,
ни ва рајско веселит.
Ви сте оштарица била,
скарсу меру давала 10
и воду приливала,
и по пуну плаћу земала.
Ваша душа жалосна,
доле ниско у паклу,
никад с пакла не сходу, 15
божја лица не виду.«
I отац га запросил,
да га земе собун в рај.
»Не морете с ману в рај,
ви сте судац бил, 20
криву правицу сте судил,
већ по кусе, лех по душе.
Ваша душа жалосна,
доле ниско у паклу,
никад с пакла не сходу, 25
божја лица не виду.«
Старији брат га запросил:
»Брајне, Петре мој,
земи мене собун в рај!«
»Не мореш поћ с ману в рај, 30
ти ниси добар ратај бил,
тује кунфини си премешћивал,
тују земљу на своје наоривал.
Твоја душа жалосна
доле ниско у паклу, 35
никад с пакла не сходу,
божја лица не виду.«
Старија га сестра молила:
»Петре, брајне мој,
почекај ме, почекај, 40
ја грен с тобун в рај.«
»Не мореш ти с ману в рај,
свога мужа си имела
туиега си јубила.
Твоја душа жалосна 45
доле ниско у паклу,
никад с пакла не сходу,
божја лица не виду.«
Млаја сестра поли њега стала:
»Почекај ме, Петре, 50
ја грен с тобун в рај!«
»’Оћу, ’оћу, сестрице,
ти си раде к маше ходила,
и још раје бога молила,
болнега си походила, 55
мртвега си проводила,
нагега си обукла,
лачнега наситила.«

Запис: Фрлићи, 27. VI. 1952.,
Н. Бонифачић Рожин, ркп. ИНУ 87, бр. 11.
Казивала Катица Минак рођ. Сандај,
78 год. рођ. у Фрлићима.

Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг

---

Напомена

Кроз иначе религиозан мотив проводи се, колико једна пјесма овакве врсте допушта, друштвена критика несавјесног крчмара, лошег суца, грамзљивог ратара, жене прељубнице, а хвали ваљан живот (млађа свечева сестра) посвећен једним дијелом својим ближњима.

Варијанте из разних публикација те истарских рукописних збирка

1. Фр. Курелац, »Јачке или народне песме простога и непростога пука хрватскога по жупах шопрунској, мошоњској и железној на Угрих«. Загреб, 1871., бр. пјесме: 488. Почетни стих: »Светога је Петра мати«. Пјесма је из Унде. Ипак је знатно другачија од наше. У њој се сва радња одвија око завидне и зле свечеве мајке.

2. »Хрватске народне пјесме што се пјевају по Истри и Кварнерских Отоцих«. Трст, 1879., бр. пјесме: III, VI. диел (»Отац светога Петра«). Почетни стих: »Свети Петар ва рај гре«. Превише је велик грешник, а да бд се спасио и ако је отац чувара раја. Али он се барем у овој варијанти не показује онако завидан као свечева маити у градишћанској варијанти (бр. 1).

3. Ибид., бр. пјесме: IV, VI. диел (»Мајка светога Петра«). Почетни стих: »Свети Петар ва рај греде«. I у овој се варијанти свечева мати показује и злом и завидном и ако ју је син настојао свим средствима увести у рај.

4. Др. I. Броз и др. Ст. Босанац, »Хрватске народне пјесме«. I. Матица Хрватска. Загреб, 1896., бр. пјесме: 21 (»Мајка светога Петра«). Почетни стих: »Кад премину света Петра мајка«. Пјесма је с отока Шипана.

5. Ибид., бр. пјесме: 22 (ибид.). Почетни стих: »Свети Петар у рај греде«. Пјесма је из Истре. У шипанској варијанти син покушава да спаси мајку лађицом, а у овој истарској повјесанцем.

6. Др. К. Стрекељ, »Словенске народне песми«. I., Љубљана, 1895—1898., бр. пјесме 412 (»Светога Петра мати«). Почетни стих: »Свети Петар ву рај шеће«. Пјесма је из околице Крашића у Хрватској.

7. Волчић, ркп. МХ 59, I. бр. 177. Почетни стих: »Свети Петар у рај греде«. У овој је варијанти грешник свечев отац, а не мајка, а нема у њој, као што има у нашем примјеру ни остале свечеве најближц родбине.

8. Бошковић-Стулли, ркп. ИНУ 78, бр. 22. Почетни стих: »Свети Петар у рај гре«.

9. Јардас, ркп. ИНУ 251, бр. 43. Почетни стих: »Свети Петар шал је в рај«. У овој варијанти само је свечева мајка грешна. Осталих чланова најближе свечеве родбине ни нема у пјесми.

Референце

Извор

Истарске народне пјесме, уредио, написао увод и прозумачио Олинко Делорко, Институт за народну умјетност, Загреб, Народно стваралаштво Истре, књига 2, 1960., стр. 166-167.