Свети Микула слатко спи
на срдајцу књигу шти.
Њему Дива доходи
па Микули бесиди:
„Устај, устај, Микула, 5
узми теслу и брадву,
па га ходи у гору,
па посици зелен бор,
па га носи у Исусов двор,
па удилај баркицу, 10
напуни је камена
и божјега румена![2]
Почме камен тонути
а румеље пливати.
Скочи Микула на јарбор, 15
на јарбору худа ствар:
„Ходи доли међу нас!"
„„Оченаша" не умим,
„Здраве Марије" не умим,
и худог сам мештра бија 20
и худо ме научија.""
↑Зларин, 1975. Казивала Иваница Духовић рођена 1887. у Зларину. Записао Душан Деан.
Варијанте: види у збирци "Љуба Иванова" умотвор бр. 80 и њему наведене иначице на стр. 296-297.
