Све је већ жесточиј' удорак ки мени Писац: Динко Златарић
* * *
ПЈЕСАН LXI
Све је већ жесточиј' удорак ки мени
из лијепе вил очи дони стрил љувени.
Налипом трована би стрила бодљива,
приљута ње рана и ључа свеђ бива,
ш ке мене плам хара невидјен, и свакчас 5
веома се разгара и стјече већу влас.
У прсех свеђ носим обличе жудјено
украсом јур мнозим све сунцу такмено.
Свеђ ми се драг поглед и образ призира,
у мени тер нî ред у жељах без мира. 10
Желим ја љепоту и разум неизмијерни,
поштење, доброту, кој на свит слике нî,
тер нијесам вик миран, сузе се свеђ роне,
и далек стоји сан ки мисли одгоне.
Ни трпјет моћ веће сеј муке љувене, 15
нити знам што се ће учинит од мене.
Извор
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр.199-200, Загреб, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
