Све чловик што тужи (говоре да је тач),
тко љубав не служи, он не зна што је плач;
јер саму смрт зову највећи да је труд
и љубав тач ову нада све жесток суд,
зач у њој ни реда: јакино срид пакла 5
свак другу смрт гледа да би га размакла.
Ма ћу рећ налудо: видих сва чудеса
и видих за чудо ускрснут телеса;
веће бих још видил, приславни мој Боже,
да видим љувен стрил извидат тко може. 10
Не мни се вам ново који ме слишите?
Мени се мни ово. Затој ме тишите,
дајте ми разговор, молим вас Бога цић;
јер мене љувен двор на конац чини прић,
одколе овај вил не хаје моју смрт, 15
видећи љувен стрил живот мој гди ће стрт.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
