Свакојзи немоћи чловика нездрава
море, чух, помоћи ками, рич и трава,
и такуј у мени искусих мнократ ствар;
дану лик љувени не нађох ја нигдар.
Затој сам ја видил, нî хуђе бољезни 5
колико горки стрил од ове љубезни.
Можемо сваки хип чут људи гди веле
да горчи нî налип нер љубав ки желе.
У миру час ни мал не живу у себије,
јакино морски вал о крају ки се бије. 10
Нетом дан изиде, они час ноћ желе;
нетом ноћ поприде, "камо се дан?" веле.
Да ми још тко рече: "Не прима рећ се тој
што жели тко стјече на служби љувеној;"
овому говору јер овој љубави 15
тко стоји у двору миран се не прави.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
