Сузе сина разметнога/Еванђеље по Луки, XV. 18.

←Насловница

Сузе сина разметнога Писац: Иван Гундулић ЕВАНЂЕЉЕ ПО ЛУКИ, XV. 18

Плач први: САГРИЈЕШЕЊЕ→

"Један човјек имаше два сина, и рече млађи од њих оцу: Оче, дај ми дио од имања, што припада мени. I отац им подијели њихово имање.

I по том до неколико дана покупи млађи син све своје, и оде у даљну земљу и онамо просу имање своје живећи беспутно.

А кад потроши све, настаде велика глад у оној земљи и он се нађе у невољи. I отишавши приби се код једнога човјека у оној земљи; и он га посла у поље своје, да чува свиње. I жељаше напунити трбух свој рошчићима, које свиње јеђаху, и нико му их не даваше.

А кад дође к себи рече: Колико најамника у оца мојега имају хљеба и сувише, а ја умирем од глади! Устаћу и идем оцу својему, па ћу му рећи: оче, сагријеших небу и теби, и већ нијесам достојан назвати се син твој: прими ме као једнога од својијех најамника.

I уставши отиде к оцу својему. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов и зажали му се, и потрчавши загрли га и цјелива га. А син му рече: Оче, погријеших небу и теби и већ нијесам достојан назвати се син твој. А отац рече слугама својијем: Изнесите најљепше хаљине и обуците га, и подајте му прстен на руку и обуће на ноге. I доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо, јер овај мој син бјеше мртав и оживље, и изгубљен бјеше и нађе се. I стадоше се веселити..."