Сунце сија меж двима горами,
Јуре лежи меж двима љубами.
Јена му је јуба говорлла:
„Узми мене, Јуре господине!"
„„Не ћу тебе, понудна дивојка, 5
зашто јимаш брата срдитога.""
„Ја ћу лако брату угодити."
Она ј’ пошла в ону велу гору,
узела је качкинога јада,
па је дала своме брату пити, 10
и тако је брата отровала.
Кад је дошла Јури господину,
му је рекла сва блида у лицу:
„Своме брату ја сан угодила."
Њој је река Јуре господине: 15
„Не ћу тебе, проклета дивојко,
јер како си брата отровала,
и мене биш младега јунака."
Дивојка је сузице брисала:
„Проклет био, Јуре господине, 20
сада нимам брата ни драгога!"
Олинко Делорко, О неколиким иначицама познате хрватске романце "Возила се шајка мала барка", Зборник за народни живот и обичаје, Књ. 42. (1964), стр. 76.
Делорко, „Народне пјесме котара: Пула и Пореч." 1952. Рукописна збирка Института за народну умјетност у Загребу. Број збирке: 69, бр. пјцсме: 21 (казивала 29. VIII 1952. у Смољанцима Жиулић Фешка, рођ. Булешић, рођ. 1872. у Голашу, Истра).
