[Сунце моје, не заоди рано]
Сунце моје, не заоди рано,
Нити рано, нити посве касно,
Јер ја иман худу свекрвицу,
Кој' у подне на воду ме шаље,
Кој' у вечер водицу пролије, 5
На поноћа ладне воде пита:
„Подај воде, Радислава млада,
Подај воде из коморе твоје.”
Одговара Радислава млада:
„Нима воде, свекрвице стара, 10
Нима воде у комори мојој,
Већ ако ћеш вина прилитњега
I ракије од седан година.”
Одговара свекрвица стара:
„Пиј вино, Радослава млада, 15
Пиј вино, болесна га пила,
У ракији не родила сина.”
Кад то чула Радослава млада,
Она узме видро оријово,
Па она иде за гору на воду. 20
Кад је дошла за гору на воду,
Тер на води љути змај прибива,
А кад види Радослава млада,
Стан' се мислит шта би учинила.
Ча мислила, на једну смислила, 25
Дунај ладну воду прискочила,
Из Дунаја воде заграбила,
Она диже видро воде ладне,
Она иде билин двору свомен.
Кад је дошла билин двору свомен, 30
Стане слушат за врата од града,
Шта говори свекар и свекрва.
Свекар вели: Кад ће неве доћи,
А свекрва: Ако ће не доћи,
Два дивера: Не куни је, мајко, 35
Видро вело, а неве нејака,
А дви заве: Не куни је, мајко,
Наша неве поларго одана,
Подалеко од старице мајке,
Бит ће ишла походити мајку. 40
Кад то чула Радислава млада,
Она улизе у биле граде
I калаје видро воде ладне,
Па говори Радислава млада:
Јо, мој свекре, поштена ти брада, 45
А свекрви изгорила глава.
Два дивера, два златна прстена,
А дви заве јабуке румене,
Да бисте се до дви заве моје,
Да бисте се поларго одале, 50
Подалеко од старице мајке,
Да бисте знале што је туја мајка,
Ка' ја, ваша неве Радислава.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
