Сунце моје, колико до ноћи,
Би ли мога у приморје доћи,
У приморје до моје дивојке,
Ди сан паса девет годин' овце
А десету и овце и јањце. 5
Нисан је се ни рукун додија,
Камо сан јој лице обљубија,
Мислио сан да ће бити моја,
Или моја или брата мога,
Нит' је моја нити брата мога, 10
Већ сусида душманина мога.
Иван Пажанин, Народне пјесме прикупљене у наше дане у Винишћима крај Трогира, Чакавска рич: Полугодишњак за проучавање чакавске ријечи, Вол. XIV Но. 1, 1986., стр. 188.
