Сунчаница:
Не страши се, нег слободно
ктјеј ми открит сада њега,
јер је мени веома угодно
знат витеза славна тега. 1560
Јанко:
Још се страшим, ма госпоје,
хоће ли ти драго бити.
Сунчаница:
Деснице ти ево моје,
да ме не ћеш увриједити.
Јанко:
Ако увриједим, а ти прости. 1565
Јанко је витез племенити,
твога уреса, тве липости
слуга и роб вјековити.
Мене к теби сад посила
за својега поклисара, 1570
једа би се већ смилила
прије него га болес схара.
Господичић ниједан већи
није од њега сад на свити,
који достојан био би стећи 1575
драги урес твој честити.
Сунчаница:
Тер то да узмем вјереника,
и да срце ме обљуби,
худа и прика издавника,
мога браца ки погуби? 1580
А да тебе, браче, оставим,
ки си душа душе моје,
и нехарна заборавим
свеколике службе твоје?
Јанко:
Не би мене оставила, 1585
слатка жељо срца мога,
вику кад би обљубила
Јанка Угрина храбренога.
Тад би паче лијепош твоја
без никакве сумње и смеће, 1590
ко ја жудим, права моја
вјереница била веће.
Сунчаница:
Ко бих могла твоја бити,
да извршим тву пожуду,
или са мном хоћ хинити, 1595
или ме веома држиш луду.
Јанко:
Мене истога Јанка сцијени,
Градислава њега у свему,
и ону љубав, коју мени
носиш, носи сада њему. 1600
Сунчаница:
Вољела бих веле веће
под земљу се закопати,
нег, што вику бити не ће,
његова се љуби звати.
Паче, ако ме милос твоја, 1605
како каже, гледа и љуби,
пођ ме освети тер сред боја
њега сатри и погуби.
Јанко:
Али њега кад погубим,
погубит ћу мене истога, 1610
толико га веома љубим
и сред срца држим мога.
Сунчаница:
Тер то у већој држиш сцијени
ти ме тако непријатеље,
нег ли учинит службу мени, 1615
нег ли извршит моје жеље?
Јанко:
Да извршим жеље твоје,
и ко је Јанко, кад би знала,
заисто би се, ма госпоје,
и ти иста пак кајала. 1620
Сунчаница:
Дај истину ми сад ктјеј рити:
кад му љубав Јанку објавим.
хоће ли ти драго бити,
да се од тебе заборавим?
Јанко:
То сва моја пожуда је, 1625
да и не знаш мога имена,
у милости само да је
твојој Јанко, ма љубјена.
Сунчаница:
Да с његова када свјета
ти изгубиш Сунчаницу, 1630
наћ хоће ли он опета
теби љепшу дјевојчицу?
Јанко:
Хоће, али не под неби,
љепшу од рајске твоје дике,
ну у свему сличну теби, 1635
пачек исте тве прилике.
Сунчаница:
Сада познам, драг покоју.
да тобоме љубав влада,
и да хинећ младос моју
искушат си ктио сада. 1640
Јанко:
Ја не хиним, ма госпоје,
нег би срећа моја била,
кад с мислости ти би своје
Јанка Угнина обљубила.
Сунчаница:
Да тако ли, издавниче, 1645
ма се од тебе вјера сцијени?
I оваку ли, нехарниче,
љубав носиш сада мени?
Познам мисо твоју худу,
знам да јубиш другу вилу! 1650
Пођ, уживај тву пожуду,
под, уживај у ње крилу!
Али ја ћу, худи младче,
мој гријех исти педепсати,
и из срциа силом паче 1655
тву прилику истјерати.
Пођ одовле сад уреда,
с очи ми се тја уклони,
да те младос ма не гледа,
невјерниче усиони!1660
