Суматра

Суматра Писац: Милош Црњански

Објављено на sinhro.rs.

Сад смо безбрижни, лаки и нежни.
Помислимо: како су тихи снежни
врхови Урала.

Растужи ли нас какав бледи лик,
што га изгубисмо једно вече,
знамо, да, негде, неки поточић,
место њега, румено тече.

По једна љубав, јутро, у туђини,
душу нам увија, све тешње,
бескрајним миром плавих мора ;
из којих црвене зрна корала,
као из завичаја трешње.

Пробудимо се ноћу и смешимо драго
на Месец са запетим луком.
И милујемо далека брда
и ледене горе, благо, руком.